Арарат (марз)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Арарат марз (јерм. ) представља једну од 11 административних целина Републике Јерменије (односно 1 од 10 марзева). Провинција је име добила по планини Арарат коју Јермени сматрају својом светом планином, а чија силуета доминира целом провинцијом (иако је на територији данашње Турске).
Арарат марз Արարատ | |
---|---|
Држава | Јерменија |
Админ. центар | Арташат |
Највећи град | Арарат, Веди, Масис |
Службени језик | јерменски |
Марзпет | Арамаис Григорјан (од 2013) |
Површина | 2.096 km2 |
Становништво | 2010. |
— број ст. | 279.200 |
— густина ст. | 133,21 ст./km2 |
— | |
Временска зона | UTC+4 (лети +5) |
Поштански број | 0601-0823 |
Званични веб-сајт |
Арарат марз се простире у југозападним деловима Јерменије у подручју Араратске равнице која се од Севанске котлине спушта ка Араксу. Граничи се са марзевима Вајоц Џор на југоистоку, Гехаркуник на истоку, на северу је Котајк и административно подручје града Јеревана, док је на северозападу Армавир. Река Аракс на југу представља границу са Турском, док је на југоистоку Нахчиванска Република (Азербејџан). Окружује азербејџанску ексклаву Карки, која је од 1992. де факто под контролом Јерменије.
Укупна површина провинције је 2.096 km² или 7,1% површине државе. На том подручју је 2010. живело 279.200 становника или око 9% популације земље.
Административни центар марза је град Арташат, а статус града имају још и Арарат, Веди и Масис.
Арарат је једна од привредно најразвијенијих јерменских провинција, а привреда се углавном базира на агрикултури, узгоју воћа, раног поврћа и винове лозе.
У провинцији се налази манастир Хор Вирап и рушевине древног града Двина.