Билбао
највећи град у шпанској Баскији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Билбао (баск. , шп. ), један од најважнијих индустријских и туристичких градова Шпаније. Највећи је град Аутономне заједнице Баскије као и индустријско средиште са рафинеријама и развијеном хемијском индустријом. Према попису из 2012. године, имао је 351 629 становника што га чини најнасељенијим градом Аутономне заједнице Баскије, и десетим по величини у Шпанији.
Билбао | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Шпанија |
Аутономна заједница | Баскија |
Основан | 15. јун 1300. године |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 351.629 [1] |
— густина | 8.650,16 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 15′ 25″ С; 2° 55′ 25″ З |
Апс. висина | 19 m |
Површина | 40,65 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Ињаки Аскуна [2] |
Поштански број | 48001–48015, 48001 |
Позивни број | 944 |
Регистарска ознака | БИ |
Веб-сајт | |
bilbao.net |
Не само да је једна од најважнијих шпанских лука, него и једно од најзначајнијих културних средишта на Пиринејском полуострву, захваљујући својој савременој архитектури. Налази се на подручју богатим гвозденим рудама.
Лука Билбао једна је од најважнијих у земљи. Метрополско подручје Билбаоа укључује и Велики Билбао, чинећи га петим урбаним подручјем у Шпанији са 869 842 становника.
Основао га је Дијего Лопез де Аро, глава моћне породице Аро. Од тада, Билбао је био комерцијални центар који је имао велики значај у Зеленој Шпанији, углавном захваљујући лукама, односно гвожђу, који је извожен из Баскијског каменолома. Током 19. и почетком 20. века, Билбао је доживео тешку индустријализацију која га је учинила центром индустрије, после Барселоне.
Данас је Билбао енергични град чији је економски и друштвени ревитализујући процес, који је почео оснивањем легендарног музеја Гугенхајма, у току. Процес је настављен инфраструктурним инвестицијама као што су аеродром, трамвајска линија, Алхондига и пројекат који је тренутно у фази обнављања, Водени фронт и Соросауре.