Брзина светлости
From Wikipedia, the free encyclopedia
Брзина светлости у вакууму износи тачно 299.792.458 (приближно 300.000 ), односно 1.079.252.848,8 , представља важну физичку константу и зато се обележава посебним словом c (од латинске речи ). У теорији релативности, c међусобно повезује простор и време, а исто тако се јавља у познатој једначини једнакости масе и енергије E = mc2.[2] У различитим срединама (течностима, гасовима итд.) брзина светлости је различита и увек мања него у вакууму.[3] С обзиром да је светлост облик електромагнетног зрачења, њена брзина зависи од електричних и магнетних својстава средине кроз коју се креће и константна је за ту средину.[4] Израчунава се на основу формуле: . У вакууму је .
Тачне вредности | |
---|---|
метара у секунди | 7008299792458000000♠299792458 |
Планкова дужина по Планковом времену (i.e., Планкове јединице) | 1 |
Приближне вредности (до три значајне цифре) | |
Километара на сат | 7003108000000000000♠1080 милион (7009108000000000000♠1,08×109) |
миља по секунди | 7005186000000000000♠186000 |
миља по сату[1] | 671 милион (7008671000000000000♠6,71×108) |
астрономских јединица на дан | 173[Note 1] |
парсека годишње | 0,307[Note 2] |
Приближно време путовања светлосног сигнала | |
Растојање | Време |
једна стопа | 1,0 |
један метар | 3,3 |
од геостационарне орбите до Земље | 119 |
дужина Земљиног екватора | 134 |
од Месеца до Земље | 1,3 |
од Сунца до Земље (1 АУ) | 8,3 мин |
једна светлосна година | 1,0 година |
један парсек | 3,26 година |
од најближе звезде до Сунца (1,3 pc) | 4,2 година |
од најближе галаксије (патуљасте галаксије Велики пас) до Земље | 7001250000000000000♠25,000 година |
преко Млечног пута | 7002100000000000000♠100,000 година |
од галаксије Андромеда до Земље | 2,5 милиона година |
од Земље до краја видљивог свемира | 46,5 милијарди година |
Брзина светлости је један од важнијих појмова у Ајнштајновој теорији релативности. Према истој теорији није могуће кретање брзинама већим од брзине светлости у вакууму.[5]
Прву познату и признату историјску методу за мерење брзине светлости извео је дански астроном Оле Кристенсен Ремер 1675. године. После Ремера, Физо без астрономских метода долази до брзине светлости која износи 313.870 .
Најпознатије мерење брзине је извео Алберт Мајкелсон, уз помоћ ротирајућих огледала у Калифорнији. Захваљујући тим експериментима, утврђено је да је брзина светлости 299.792,458 km/s, а сам Мајкелсон је добио Нобелову награду 1907.
С обзиром да се основна мерна јединица за време (секунда) може прецизније измерити од основне јединица за дужину, метра, брзина светлости је искоришћена за прецизну дефиницију ове мерне јединице. Тако је од 21. октобра 1983. године метар одређен као растојање које светлост пређе у вакууму за 1/299.792.458 део секунде.[6]