Декларација о независности Косова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Декларација о независности Косова усвојена је на скупу у сали Скупштине Косова која је одржана 17. фебруара 2008. године. Тиме је Република Косово једнострано прогласила независност од Србије, противно Уставу Србије. Декларацију је подржало 109 од 120 посланика Скупштине Косова, укључујући премијера Косова Хашима Тачија и председника Косова Фатмира Сејдијуа (који нису посланици).[1] Друга је декларација о независности од стране политичких институција које већински чине Албанци — прва је проглашена 7. септембра 1990.[2]
Законитост декларације је спорна. У октобру 2008. Србија је затражила саветодавно мишљење Међународног суда правде (МСП),[3] који је утврдио да декларација није прекршила опште међународно право, јер се група грађана која је прогласила независност представила као „лидери нашег (Косова) народа, демократски изабрани”, а не као Скупштина, односно Привремене институције самоуправе на Косову.[4] МСП је тада вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом „декларација о независности”, уместо да пружи правну оцену да ли је чин једностраног проглашења независности Косова био у складу с међународним правом.[5] Међутим, декларација крши осми члан Устава Србије, те је тиме незаконит по уставном праву Србије.[6]
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је заједничку резолуцију Србије и Европске уније (ЕУ) којом се позива на дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ како би се „подстакла сарадња, постигао напредак на путу ка Европској унији и побољшали животи свих народа.”[7] Дијалог је довео до Бриселског споразума између Београда и Приштине којим су укинуте све институције Србије на Косову и Метохији. Дејан Павићевић је званични представник Владе Републике Србије у Приштини,[8] а Ваљдет Садику Владе Републике Косово у Београду.[9]