Дејмос
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дејмос (грчки: Δείμος) је мањи од два Марсова сателита. Открио га је амерички астроном Асаф Хол 12. августа 1877. године, који је открио и други Марсов месец – Фобос. Оба сателита су добила име по пратиоцима бога Ареса (Марса) – Фобосу (Φόβος - страх) и Дејмосу (Δείμος - ужас).[9] Претпоставља се да је Дејмос астероид чија је путања око Марса дозволила да он остане заробљен као сателит. Састављен је претежно од стена богатих угљеником и леда. Пречника је око 12,6 (15 х 12,2 х 11) и масе око 1,8 х 1015 кг.[10] Могуће је да су марсови сателити по свом постанку астероиди настали у спољашњим деловима сунчева система. Алтернативно Фобос и Дејмос могли су се формирати као Месец, растварањем материјала растрганог с Марса ударом патуљасте планета према нумеричким симулацијама.
Дејмос[1][2][3] | |
---|---|
Откриће | |
Открио | Асаф Хол |
Карактеристике орбите | |
Велика полуоса | 23.460[4] |
Периапсис | 23.453 |
Апоапсис | 23.463 |
Екцентрицитет | 0.0002[4] |
Период револуције | 1,262 44 дана (30,30 сати) |
Просечна брзина револуције | 1,35 km/s[5] |
Период ротације | 1.2624 дана (30,30 сати) |
Нагиб | 1,788 |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 6,2[6] |
Површина | 483,05[7] ² |
Маса | 1,48 × 1015 |
Запремина | 998 ³ |
Густина | 1,471 ³ |
Гравитација | 0,0039 ² |
Магнитуда | 12,4[8] |
Албедо | 0,068 |
Дејмос има средњи полупречник од 6,2 (3,9 ) и потребно му је око 30,3 сата да кружи око Марса.[11] Дејмос је удаљен 23,460 од Марса, што је далеко од Марсовог другог месеца, Фобоса.[12]
Дејмос је слабо видљив са Земље, ако не као светла тачка, био је предмет помних посматрања током свемирског истраживања Црвене планете. Његова површина, фотографирана готово у целости, прекривена је дебелим слојем реголита црвенкасте боје и има светлије пруге који се фокусирају на гребене малих висоравни. Иако је врло кратерисан, Дејмос заправо изгледа врло глатко, вероватно је прошао процес сеизмичке деградације.[13] Његов састав, за који се верује да је сличан саставу астероида типа Д и изумрлих језгара комета, представља озбиљне потешкоће научницима који желе да објаснеи његово порекло.