Дравидски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дравидски језици су језичка породица раширена у јужној Азији и деловима источне и централне Индије, као и у Шри Ланки, малим регионима у југозападном Пакистану, јужном Авганистану, Непалу, Бангладешу и Бутану,[2] и у прекоморским земљама као што су Малезија, Филипини, Индонезија и Сингапур. Дравидски језици са највећим бројем говорника су телушки, тамилски, канадски и малајаламски. Исто тако постоје мале групе урођеничких племена која говоре дравидске језике, а која живе изван области у којима се превасходно говори дравидским језицима, као што су Куруси у Источној Индији и Гонџи у Централној Индији.[3] Дравидске језике говори преко 215 милиона људи у Индији, Пакистану и Шри Ланци.[4] По томе су дравидски језици шеста највећа језичка породица на свету. Иако ови језици нису рођаци индо-аријских језика северне Индије, они су са њима разменили многе типске особине. Дравидски језици су нарочито много речи преузели из санскрита, класичног језика хиндуизма.
Дравидски језици | |||
---|---|---|---|
Географска распрострањеност | јужна и Југоисточна Азија, углавном Јужна Индија и Шри Ланка | ||
Језичка класификација | Једна од светских примарних језичких породица | ||
Прајезик | прото-дравидски | ||
Подподела |
| ||
ISO 639-2 / 5 | dra | ||
Лингвасфера | 49= (филозона) | ||
Глотолог | drav1251[1] | ||
Дравидски језици се деле на четири подгрупе језика:
|
Мада поједини научници тврде да су дравидски језици донети у Индију миграцијама у четвртом или трећем миленијуму п. н. е.,[5][6] или чак раније,[7][8] дравидски језици се не могу лако повезати са било којом другим језичком фамилијом, и могуће је да су они аутохтони за Индију.[9][10][11][lower-alpha 1]