![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4f/Course_Channeltunnel_en.svg/langsr-640px-Course_Channeltunnel_en.svg.png&w=640&q=50)
Евротунел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Евротунел (енгл. , фр. ) је железнички тунел испод Ламанша 50,5 km дуг који повезује Фокстон у Уједињеном Краљевству и Кокел у Француској. На најнижој тачки тунел је на дубини од 75 метара.[3][4][5] Са својих 37,9 km (23,5 mi), тунел има најдужу подводну секцију од било ког тунела на свету и трећи је најдужи железнички тунел на свету. Ограничење брзине за возове кроз тунел је 160 km/h (100 mph).[6] Каналски тунел је у власништву и њиме управља Гетлинк.
Евротунел | |
---|---|
![]() Мапа тунела | |
Преглед | |
Локација | Ламанш (Доверски теснац) |
Координате | 51.0125° С; 1.5041° И / 51.0125; 1.5041 |
Статус | активан |
Почетак | Фокстон, Кент, Енглеска, Уједињено Краљевство (51.0971° С; 1.1558° И / 51.0971; 1.1558 (Folkestone Portal)) |
Крај | Кокел, Па де Кале, О де Франс, Француска (50.9228° С; 1.7804° И / 50.9228; 1.7804 (Coquelles Portal)) |
Историја | |
Отворен |
|
Власник | Getlink |
Оператор |
|
Тип (намена) | Through-rail passenger and freight. Vehicle shuttle. |
Течнички подаци | |
Дужина колосека | 50,45 km (31,35 mi) |
Број колосека | 2 single track tunnels 1 service tunnel |
Ширина колосека | 1.435 mm (4 ft 8 1⁄2 in) (standard gauge) |
Електрификација | 25 kV AC overhead lines, 5.87 m[1] |
Оперативна брзина | 160 km/h (99 mph) (track safety restrictions) 200 km/h (120 mph) (possible by track geometry, not yet allowed)[2] |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Channel_Tunnel_geological_profile_1.svg/640px-Channel_Tunnel_geological_profile_1.svg.png)
Тунел се користи за пролаз брзих путничких возова Еуростар, Евротунел шатл за превоз друмских возила[7] и међународне теретне возове.[8] Тунел је повезан од краја до краја са брзим железничким линијама Норд у Француској и Хај Спид 1 у Енглеској. У 2017. години железничком службом превезено је 10,3 милиона путника и 1,22 милиона тона терета, а шатл је превезао 10,4 милиона путника, 2,6 милиона аутомобила, 51.000 аутобуса и 1,6 милиона камиона (што одговара 21,3 милиона тона терета).[9] Ово се пореди са 11,7 милиона путника, 2,6 милиона камиона и 2,2 милиона аутомобила морским путем кроз Луку Довер.[10]
Идеја за потканалну везу појавила се још 1802,[11][12] али су британска политичка елита и јавни притисак увек одгађали изградњу тунела због националне сигурности.[13] Један рани неуспешни покушај изградње тунела направљен је крајем 19. века, на енглеској страни, „у нади да ће изнудити подршку енглеске владе“.[14] Коначни успешни пројекат изградње Евротунела, почео је 1988, и завршен је 1994. Почетна предвиђања буџета су била 4,650 милијарди фунти што је покрило око 80% цене изградње тунела. Подухват који је био процењен на 5,5 милијарди фунти 1985. године,[15] био је у то време најскупљи грађевински пројекат који је икад предложен. Трошак је коначно износио 9 милијарди фунти (еквивалентно 16 милијарди фунти у 2019. години), што је знатно више од предвиђеног буџета.[16][17]
Од изградње, тунел је имао неколико проблема. Пожар је зауставио изградњу тунела.[18][19] Илегални емигранти покушали су да искористе тунел како би ушли у Велику Британију,[20][21][22] што је изазвало мање дипломатске проблеме око избегличког кампа у непосредној близини тунела са француске стране и његовог затварања 2002.[23]