Сигисмунд III Васа
Пољски краљ, велики војвода Литваније и краљ Пољско-литванске заједнице од 1587. до 1632. и краљ Шведске од 1592. до 1599. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сигисмунд (Жигмунд) III Васа, [1] [2] (швед. , пољ. , литв. ; 20. јун 1566, Грипсхолм - 30. април 1632, Варшава) је био шведски (1592—1604) и изборни [3] пољско-литвански краљ (1587—1632 [1]) из династије Васа. Био је син Јуана III Васе [1] и његове супруге Каталин Јагелон.[4] Изабран на престо Пољско–Литванског комонвелта, он је настојао да креира персоналну унију између комонвелта и Шведске (Пољско-шведску унију), и привремено је успео у томе 1592. године. Након што га је 1599. године са шведског престола срушио његов протестантски ујак, Карл Шведски и састанка Риксенских поседа, он је провео већи део остатка свог живота покушавајући га повратити трон.[4]
Сигисмунд III Васа | |
---|---|
Пуно име | Сигисмунд Јуансон Васа |
Датум рођења | (1566-06-20)20. јун 1566. |
Место рођења | Грипсхолм, Шведска |
Датум смрти | 30. април 1632.(1632-04-30) (65 год.) |
Место смрти | Варшава, Државна заједница Пољске и Литваније |
Религија | Лутеранство |
Супружник | Anne of Austria, Queen of Poland, Констанца од Аустрије |
Потомство | Владислав IV Васа, Јан II Казимир, John Albert Vasa, Karol Ferdynand Vasa, Alexander Charles Vasa, Anna Catherine Constance Vasa, Anna Maria Wazówna |
Родитељи | Јуан III Шведски Катарина Јагелонска |
Династија | Васа |
краљ Шведске | |
Период | 1592—1604. |
Претходник | Јуан III Шведски |
Наследник | Карл IX Шведски |
краљ Пољске | |
Период | 1587—1632. |
Претходник | Стефан Батори |
Наследник | Владислав IV Васа |
Потпис | |
Побожан, али непостојан владар, Сигисмунд је покушао да задржи апсолутну власт у свим својим доминионима. Убрзо након победе над унутрашњом опозицијом, Сигисмунд је искористио период грађанских немира у Великој московској кнежевини, познат као Смутно време, и напао је Русију, држећи Москву две године (1610–12) И Смоленск након тога. Године 1617. поново је избио Пољско-шведски сукоб, који је претходно био прекинут примирјем из 1611. године. Док се Сигисмундова војска борила и против отоманских снага у Молдавији (1617–21), краљ Густаф Адолф Шведски напао је Сигисмундове земље, заузевши Ригу 1621. године, као и скоро целу пољску Ливонију. Сигисмунд, који је закључио Алтмаршко примирје са Шведском 1629. године, никада није повратио шведску круну. Штавише, његови шведски ратови резултирали су губитком пољских територија на северу Ливоније и смањењем међународног угледа краљевства.[5]