Карпатско наречје русинског језика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Карпатско наречје русинског језика, такође познато и као источно или северно карпатско-русинско наречје, једно је од два основна наречја јединственог русинског језика. Овим наречјем, које обухвата неколико дијалеката, говори онај део русинског народа који живи у својим матичним карпатским областима, првенствено на подручју Закарпатске области у данашњој Украјини, а такође и у суседним крајевима на југоистоку Пољске, североистоку Словачке, североистоку Мађарске и северу Румуније.[1][2][3]
карпатско наречје русинског језика | |
---|---|
Говори се у | Украјина, Пољска, Словачка, Мађарска, Румунија |
индоевропски
| |
русинска ћирилица | |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | – |
Језичку баштину карпатских Русина одликује велика дијалектолошка разноврсност, на шта се надовезује и низ сложених етнолингвистичких и социолингвистичких питања, тако да у оквирима русинистике (и шире у оквирима славистике) постоји неколико дефиниција овог језичког корпуса, а такође и неколико различитих класификација карпатско-русинских регионалних дијалеката и локалних говора (субдијалеката).[4][5]
Иако су признањем русинског језика као мањинског језика у Пољској, Словачкој, Мађарској и Румунији створени предуслови за пуну језичку афирмацију и стандардизацију локалних русинских дијалеката,[6][7] такво признање је изостало у случају Украјине, која још увек није признала пуну националну самобитност русинског народа, услед чега се русински језик од стране украјинских лингвиста третира као део ширег украјинског језичког корпуса.[8]
Многа питања која се односе на статус и класификацију овог наречја (и русинског језика у целини), предмет су бројних расправа и спорова у стручним лингвистичким круговима, а такође и у широј русинској, односно словенској јавности.[9][10]
Крајем 2019. године, поједини лингвисти су извршили покушај поделе јединственог русинског језика на два посебна језика, путем уздизања овог (карпатско-русинског) и другог (панонско-русинског) наречја на статус посебних језика, са предложеним називима: Источнорусински језик и Јужнорусински језик, али предлог за поделу, односно укидање јединственог русинског језика путем стварања два посебна (одвојена) језика, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).[11]