Катарина Медичи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Катарина Медичи (итал. , франц. ; Фиренца, 13. април 1519 — Блоа, 5. јануар 1589) је била француска краљица која је владала у доба верских ратова у Француској (16. век).[1][2][3] Катарина је била кћи војводе Лоренца Медичија (1492—1519), војводе Урбина, и Мадлене де ла Тур од Оверње (1495—1519). Оба родитеља су јој умрла неколико недеља после њеног рођења. Од њих је наследила титуле контесе Оверње и војвоткиње Урбина. Одрасла је у Италији. Удала се 1533. године за будућег краља Француске Анрија када је имала 14 година. Краљица Француске постала је 1547. године. Имала је десеторо деце, од којих је троје умрло као новорођенчад. Три последња француска краља из династије Валоа, Франсоа (1559—1560), Шарл (1560—1575), Анри (1575—1589), били су синови Катарине Медичи.
Катарина Медичи | |
---|---|
Датум рођења | (1519-04-13)13. април 1519. |
Место рођења | Фиренца, |
Датум смрти | 5. јануар 1589.(1589-01-05) (69 год.) |
Место смрти | Блоа, |
Супружник | Анри II Валоа |
Потомство | Франсоа II Валоа, Елизабета Валоа, Claude of Valois, Louis of Valois, Шарл IX Валоа, Анри III Валоа, Маргарета од Валоа, Франсоа, војвода од Анжуа, Victoria of Valois, Жана од Валоа |
Родитељи | Лоренцо де Медичи, војвода Урбина Мадлен де ла Тур од Оверње |
Династија | Медичи |
Њена најстарија кћи, Елизабета, постала је жена шпанског краља Филипа , а најмлађа преживела кћи, Маргарета (позната као краљица Марго), удала се за протестанта Анрија од Наваре, који ће касније постати француски краљ Анри по линији овог брака. Сва њена деца, осим Маргарете, била су болешљива, тако да је она у дугом периоду, после смрти супруга 1559. године када је постала регент, била де факто владар Француске. После читања Нострадамусовог алманаха за 1555. године, који је помињао опасности за краљевску породицу, постала је његов велики поштовалац. Позвала га је у Париз да изради хороскопе за њу и њену децу. Дала му је функцију краљевог саветника и лекара.
За време владавине Катарине Медичи, августа 1572. године, у Паризу и широм Француске одиграо се масакр протестантских племића, у историји познат као Вартоломејска ноћ. У то време сматрало се да је краљица директно одговорна за масакр. Она се јавно трудила да се дистанцира од овог масакра и од верског рата који је уследио. Све време је настојала да одржи ауторитет краљевске власти у условима хаоса грађанског рата католика и протестаната.[4] Поред владарске и политичке улоге, Катарина Медичи је била велики мецена ренесансне уметности.
Поједини историчари сматрају да се Катарина не може кривити за неке од најгорих одлука круне, мада се евиденција о њеној немилосрдности може наћи у њеним писмима.[5] У пракси, њен ауторитет је увек био ограничен ефектима грађанских ратова. Њена политика се стога може сматрати очајничким мерама како би се монархија Валоа задржала на трону по сваку цену, а њено покровитељство уметности као покушај да се велича монархија чији је престиж био у наглом паду.[6] Без Катарине, мало је вероватно да би њени синови остали на власти.[7] Године током којих су они владали су називане „добом Катарине де Медичи”.[2] Према Марку Стреџу, једном од њених биографа, Катарина је била најмоћнија жена у Европи шеснаестог века.[3]