Козаци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Козаци (рус. , укр. , пољ. ) су настали као заједнице слободних војника-коњаника. Појавили су се у 15. веку у степама јужне Русије, као одбрана од упада азијских номада. Чинили су их руски и украјински сељаци и известан број татарских пребега.[1][2][3] Насељавали су пространства и острва на реци Дњепар,[4] До 18. века били су делимично независни од Руске Империје, а после тога су служили као коњица. У царској Русији су били ослобођени плаћања пореза, али су зато увек били спремни за полазак у рат. Њихови предводници су се звали атамани или хетмани. Историјски гледано, они су били полуномадски и полумилитаризовани народ, коме је, док су били под номиналном влашћу разних источноевропских држава у то време, био дозвољен велики степен самоуправе у замену за војну службу. Иако су се бројне језичке и верске групе удружиле да формирају Козаке, већина њих се удружила и постала православни хришћани који говоре источнословенски. Владари Пољско-литванске заједнице и Руског царства давали су Козацима одређене посебне привилегије у замену за војну дужност служења у нерегуларним трупама (углавном коњици). Различите козачке групе биле су организоване по војним линијама, са великим аутономним групама званим армије. Свака армија је имала територију која се састојала од придружених села званих станице.
Овај чланак је део тематске јединице |
Козаштво |
---|
Козаштво у Русуји · Козаштво у Украјини |
Козаци по регионима |
Дунав · Буг · Банат · Запорожје · Слободска Украјина · Дон · Азов · Кубањ · Терек · Астрахан · Волга · Урал · Башкири · Оренбург · Сибир · Семиречје · Јенисеј · Иркутск · Јакутија · Бајкал · Амур · Усури · Камчатка · Персија |
Историја козаштва |
Запорочка сича · Регистровани козаци · Поход за зипунами · Градски козаци · Хетмановштина · Запорошка војска · Некрасовци · Кавкаски козаци · Станични козаци · Словенска легија · Слободни козаци · Црвени козаци · Кубанска Народна Република · Украјинска држава · Донска војска · Забајкалска Козачка Република · Оренбуршки козаци · Разкозачивање · Девета пластунска стрељачка дивизија · Козачки стан |
Козачки чинови |
Пластун · Наредник · Млађи водник · Старији водник · Вахмистр · Подхорунжи · Хорунжи · Сотник· Подјесаул · Јесаул · Војни старешина · Генерал |
Организација козаштва |
Хетман · Кошеви атаман · Атаман · Кош · Круг · Мајдан · Паланка · Курењ · Зимовник · Станица (козачка) |
Козачки атрибути |
Папаха · Нагајка · Шалваре · Жупан · Сабља · Шашка · Седло · Копље · Черкеска · Кинџал · Револвер · Пушка · Узда · Булава · Бунчук · Лампас · Пернач · Шестопер · Еполете |
Највише козака је живело у областима око река Урал, Дон и Дњепар. По региону у коме су живели, разликујемо: украјинске, донске, уралске, кубанске, запорошке, сибирске и друге козаке. Уралски и оренбуршки козаци су одиграли кључну улогу у колонизовању Сибира. Козаци су се прославили романом Николаја Гогоља Тарас Буљба.[5][6]
Козачки начин живота опстао је и преко директних потомака и стечених идеала у другим нацијама до двадесетог века, иако су широке друштвене промене Руске револуције пореметиле козачко друштво колико и било који други део Русије; многи Козаци су мигрирали у друге делове Европе након успостављања Совјетског Савеза, док су други остали и асимиловали се у комунистичку државу. Организоване су кохезивне козачке јединице и многе су се бориле и за нацистичку Немачку и за Совјетски Савез током Другог светског рата.
После Другог светског рата, Совјетски Савез је распустио козачке јединице у Совјетској армији, а многе од козачких традиција су потиснуте током година владавине Јосифа Стаљина и његових наследника. Током ере перестројке у Совјетском Савезу касних 1980-их, потомци Козака су настојали да оживе своје националне традиције. Совјетски Савез је 1988. године донео закон којим се дозвољава поновно успостављање бивших козачких заједница и формирање нових. Током 1990-их, многе регионалне власти пристале су да предају неке локалне административне и полицијске дужности својим козачким домаћинима.
Између 3,5 и 5 милиона људи се повезује са козачким културним идентитетом широм света, иако већина, посебно у Руској Федерацији, има мало или нема никакве везе са изворним козачким народом јер су се културни идеали, наслеђе и геноми у великој мери променили током времена.[7][8] Козачке организације делују у Русији, Украјини, Белорусији, Казахстану, Канади и Сједињеним Државама.[9][10]