Комуникологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Комуникологија је научна и академска дисциплина о томе како се стварају и користе поруке, односно како те поруке утичу на друштвено окружење. Комуникологија се као академска дсциплина разликује од ширег поља проучавања људске комуникације. Она се искључиво академским и научним методама служи за проучавање комуникативних појава. Циљеви тих научних метода су стварање и проширавање знања заснованог на теорији о процесима и резултатима комуникације. Практичари у комуниколошкој дисциплини — да би теоретски доказали изведене хипотезе — користе емпиријске и дедуктивне методе истраживања, као што су експерименти, метаанализе, анализе садржаја, анкете и остало. Корелациони и узрочни односи између комуникационих варијабла се такође тестирају у овим студијама.
Познати српски комуниколози Мирољуб Радојковић и Тома Ђорђевић дефинишу комуникологију као:
...интердисциплинарно подручје истраживања којим многи пролазе али се ретки задржавају. Она обухвата скуп теоријских оквира за истраживања, као и теоријских постулата добијених уопштавањем и тумачењем њихових резултата.[1]
Комуниколози истражују специфичне функције комуникације. Такве функције могу укључивати и интерперсоналну комуникацију, обраду порука и убеђивање. Комуниколог може такође сместити своје студије у различити контекст, као што је интеркултурална комуникација, здравствена комуникација, унутаргрупна комуникација, комуникација путем технологије или комуникација мале групе. Налази из комуникологије сагледавају и повезују истраживања из неколико различитих перспектива узетих из медицине, друштвених или природних наука.