Мехмед II Освајач
7. османски султан (1444—46), (1451—81) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мехмед II Освајач (осм. тур. , Meḥmed-i sānī; тур. , Fatih Sultan Mehmet; 30. март 1432 — 3. мај 1481) је био османски султан 1451—1481.[1] Има репутацију једног од најпознатијих, најутицајнијих и најпромишљенијих војсковођа и владара историје муслиманскога света. Био је способан, храбар и веома предузимљив. Важи за једног од најдаровитијих и најспретнијих султана које је Османско царство имало. Из основа је изменио карту Балкана.[2]
Мехмед II Освајач | |
---|---|
Пуно име | Мехмед од Мурата |
Датум рођења | (1432-03-30)30. март 1432. |
Место рођења | Једрене, Османско царство |
Датум смрти | 3. мај 1481.(1481-05-03) (49 год.) |
Место смрти | Гебзе, Османско царство |
Гроб | Фатихова Џамија |
Религија | Ислам |
Супружник | Мукриме, Чичек Хатун, Гулбахар Хатун I, Гулшах Хатун. |
Потомство | Бајазит II Мустафа Џем-султан Гевхерхан султанија Камерхан султанија Ајше султанија |
Родитељи | Мурат II Хума Хатун |
Династија | Османска династија |
7. Султан Османског царства | |
Период | Август 1444 — Септембар 1446. |
Претходник | Мурат II |
Наследник | Мурат II |
Период | 3. фебруар 1451 — 3. мај 1481. |
Претходник | Мурат II |
Наследник | Бајазит II |
Одмах на почетку своје владавине раскинуо је традицију на двору у Бурси. Мехмед II је погубио своју браћу, која су му владавину могла довести у питање, и тиме увео обичај братоубиства у владарској породици који ће се примењивати у начелу при свакој будућој промени и доласку на власт нових султана. Његова освајања су превазилазила границе које су освојене за владавине његовог оца. За време његове владавине је заузет Константинопољ, у коме је владао Константин XI Палеолог. Припреме су почеле 1452. године изградњом утврђења Румели Хисар на Босфору.
После велике опсаде и упорне одбране, 29. маја 1453. године пао је Константинопољ. Последњи византијски цар, Константин XI, херојски је погинуо при одбрани града. Уследио је страшан покољ становништва, а султан је одобрио својој војсци, у складу са обичајима, три пуна дана за пљачку.
У годинама од 1458—1459, Србија је коначно пала под турску власт. Године 1460. је пала Мореја, део Пелопонеза под византијском влашћу, а 1461. године Турци су освојили црноморске градове Амасеју и Трапезунт. У наредним годинама, по наређењу султана Фатиха, је протерао Михалоглу Али Бег влашког кнеза по имену Влад Дракул из његовог царства и заузео још ђеновљански Лезбос.
Године 1463—1464. Краљевина Босна је пала под турску власт, а 1463. године почео је рат са Венецијом. Главно поприште рата било је Егејско море.
Године 1471. је султан изградио тврђаву Шабац у близини Београда, града којег је и сам безуспешно опседао. Мехмед II је ратовао на угарском и аустријском подручју, водио је рат против Венеције. Године 1475. заузео је Кафу (ђеновљански посед) и подредио себи Кримски канат на Криму. Мировним споразумом са Венецијом морали су им Турци препустити неколико градова у Албанији и на Пелопонезу. Османска флота је 1479. заузела Јонска острва и Отранто у Јужној Италији.
Дана 3. маја 1481. умро је султан Мехмед II од последица напада гихта. Његови посмртни остаци су покопани у турбету Фатихове џамије, које је он за живота дао изградити у Константинопољу. Султан је за живота показао интерес за науку, поезију, али ипак, људи су га се бојали због суровости. Мехмед је освојио Константинопољ, који је опседао његов предак султан Бајазит Муњевити.
Због својих великих и успешних освајања, прозван је под именом Fatih - што у преводу значи Освајач.