Кромпир
врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Реч „кромпир“ се може односити на било саму биљку или на јестиву кртолу.[2] Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу[3], а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века. У Андима се култивирају и неке друге блиско сродне врсте.
Кромпир | |
---|---|
Кртоле кромпир се јављују у различитим бојама, облицима и величинама | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Solanales |
Породица: | Solanaceae |
Род: | Solanum |
Врста: | S. tuberosum |
Биномно име | |
Solanum tuberosum | |
Синоними[1] | |
Списак |
Кромпир је постао основна храна у многим деловима света и интегрални део знатног дела светских залиха хране. Он је четврти по величини усев у свету, након кукуруза, пшенице, и пиринча.[4] Зелено лишће и и зелена кора кртола након излагања светлости су токсични.
Дивље врсте кромпира су присутне широм Америка од Сједињених Држава до јужног Чилеа.[5] За кромпир се некад сматрало да је био доместикован независно на више локација,[6] али су каснија генетичка тестирања широког варијетета култивара и дивљих врста показала да постоји само једно место порекла кромпира у области данашњег јужног Перуа и екстремне северозападне Боливије (од врста у комплексу), где је до доместикације дошло око пре 7.000–10.000 година.[7][8][9] Након миленијума селективног узгоја, сад постоји преко хиљаду различитих типова кромпира.[8] Преко 99% у данашње време култивисаног кромпира широм света потичу од сорти које воде порекло из низија јужног-централног Чилеа, које су замениле раније популарне варијанте са Анда.[10][11]
Локални значај кромпира је променљив и брзо се мења. Он је и дање есенцијални усев у Европи (посебно у источној и централној Европи), где је производња по глави становника још увек највећа на свету, међутим највећи део брзог ширења током задњих декада се одвио у јужној и источној Азији. Године 2014, Кина је предводила светску производњу кромпира, и заједно са Индијом, произвела је 37% кромпира глобално.[12]