Мајкл Фарадеј
енглески експериментални и оптички физичар и хемичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мајкл Фарадеј, FRS (енгл. ; Њуингтон Батс, 22. септембар 1791 — Лондон, 25. август 1867) био је енглески експериментални и оптички физичар и хемичар, члан Краљевског друштва. Значајан по многим научним открићима, првенствено у области електрицитета и магнетизма. Од 1903. године епоним је Фарадејевог друштва (од 1980. спојено у Краљевско хемијско друштво).
Мајкл Фарадеј | |
---|---|
Датум рођења | (1791-09-22)22. септембар 1791. |
Место рођења | Њуингтон Батс, Велика Британија |
Датум смрти | 25. август 1867.(1867-08-25) (75 год.) |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Поље | експериментална физика,0000 оптичка физика; хемија |
Институција | Краљевска институција |
Познат по | 13 ставки
|
Утицаји | Хамфри Дејви Вилијам Томас Бранд |
Награде | 04 значајне
|
Потпис |
Живот Мајкла Фарадеја врло је занимљив и богат доживљајима. Као млад књиговезачки радник заинтересовао се за физику и одлучио да се бави изучавањем природних појава. Најпре је радио у лабораторији тада чувеног енглеског хемичара Хамфрија Дејвија. Даровити младић био је врло радознао и даље се сам усавршавао, непрекидно вршећи најразноврсније физичке и хемијске огледе. Открио је два основна закона електролизе, тада је радио у Кицуловој лабораторији. Ови закони су постали основ електрохемије и учења о електрицитету, а познати су као Фарадејеви закони електролизе.[2] Овај марљиви научник први је открио и везу између магнетског поља и светлости.[3][4] Његово најзначајније откриће је познати Фарадејев закон електромагнетне индукције који је касније увршћен и међу Максвелове основне једначине електродинамике. По Фарадеју је добила име јединица за мерење електричног капацитета — фарад (), као и ротација равни поларизације светлости у магнетском пољу — Фарадејев ефекат.