Мекушци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мекушци () су водене, ређе копнене животиње, са меким [лат. = мекан] телом и љуштуром која га штити. Свака класа мекушаца има посебан план грађе, али све класе имају заједничке следеће особине:
- билатерално су симетрични организми;
- тело им се састоји од: главе, утробне кесе, плашта, стопала и љуштуре;
- нервни систем је ганглионеран;
- крвни систем је отвореног типа;
- целом је слабо развијен и налази се само око срца и полних жлезда;
- екскреција се врши метанефридијама, које крајње производе метаболизма из целома одводе у плаштану дупљу;
- дишу помоћу шкрга [шкржни филаменти са трепљама], плућа или целом површином тела.
Мекушци | |
---|---|
, хитон | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Надтип: | Lophotrochozoa |
Тип: | Mollusca |
Диверзитет[1] | |
85.000 признатих врста. |
Мекушци су раздео животиња с великим бројем врста и облика из групе бескичмењака које се дели на девет класа, од којих је осам постојећих и један изумрли разред. Тело им је меко, несегментисано. На темељу савремених истраживања ДНК, данас се мекушци и неке друге групе животиња сврставају у натколено . Данас на земљи живи око 50.000 врста мекушаца, а у фосилном облику познати су још из раздобља прекамбријума. Наука која се бави мекушцима зове се малакологија (или малакозоологија).
Осим поларних регија и планина, мекушци настањују сва подручја на земљи. Већина живи у морима, готово све групе живе маритимно. Неке врсте шкољкаша могу се наћи и у слаткој води, а мањим делом чак и у влажној земљи (). Но највећа група мекушаца, пужеви, насељавају сва остала подручја.
Шкољкаши су искључиво водени мекушци. Обухватају око 15.000 врста, од којих већина живи у мору. Тело је оклопљено са две љуштуре (десном и левом). Немају главу и слабо су покретљиви. Могу бити велики од неколико до 1 . Најпознатије слатководне врсте су барска и речна, а од морских: каменице, дагње, бисерне шкољке итд. Значајне су групе мекушаца те се користе у људској исхрани.
Пужеви су мекушци којих има их око 85.000 врста. Они имају чврсту кречњачку љуштуру. Сви копнени пужеви су хермафродити. Неке слатководне врсте коте живе младе. Користе се у људској исхрани. Пужеви голаћи наносе штету пољопривреди, а двобочна симетрија је знатно измјењена. Самооплодња је присутна само код неких пужева голаћа.
Главоношци су искључиво морски мекушци, тело им је симетрично, разликују се глава и труп а стопало је редуцирано. Глава је јасно одвојена од трупа. Напред се налазе уста. Према броју пипака подељени су на осмокраке (са 8 једнаких пипака) и десетокраке (са 8 једнаких и 2 велика крака). Веома су покретљиве животиње. У морима живи око 700 врста а најпознатије су сипе, хоботнице и лигње од којих неке нарасту и до 20 укупне дужине. Главоношци имају истакнут економски значај.
Хитони су мала група морских мекушаца који се одликују неким од најпримитивнијих особина мекушаца. Углавном су распрострањени у топлим морима. Међу њима је најпознатији обични хитон. Немају економског значаја.