From Wikipedia, the free encyclopedia
Момир из Лучице или Момир од Лучице је био српски револуционарни командант, који је учествовао у Првом српском устанку (1804–13).
Рођен је у Лучици, у то време у саставу Пожаревачке нахије у Смедеревском санџаку („Београдски пашалук”).
Био је кнез пре устанка. Придружио се устанку на почетку, 1804. године, и окупио народ у Поморављу и Стигу. Учествовао је у опсади Пожаревца (1804), опседајући град од Мораве до Салаковца. Његов шанац се налазио у Горњој Мали. Момир и Миленко Стојковић очистили су од Османлија јужни део Пожаревачког округа.[1] После ослобођења Пожаревца, Карађорђе га је поставио за кнеза Моравске кнежине.
Пауљ Матејић је испросио руку Момирове кћери за сина Будимира и они се венчавају. Његов син Иво Момировић био је војвода.
Момир је имао дворац у Лучици, ограђен палисадом.
Сматра трећим, после Миленка Стојковића и Петра Добрњца, најзначајнијим револуционаром у Првом српском устанку из пожаревачког краја, по храбрости, угледу и учешћу.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.