Планета Јупитеровог типа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гасовити џин или планета Јупитеровог типа је врста планете која, за разлику од камених или терестричких планета, нема јасно дефинисану површину. Због тога није могуће на једноставан начин дефинисати обим, површину, запремину и површинску температуру, па се за обим узима онај који је видљив са Земље или се дефинише као обим планете на којој влада одређени атмосферски притисак (нпр. једнак оном на површини Земље). Гасовити џинови су састављени првенствено од гасова, а могу имати и камено или метално језгро. Верује се да је чврсто језгро нужно за формирање ових планета, па је вероватно сви гасовити џинови имају. Већина масе гасовитог џина је гас (или гас који је под притиском прешао у течно стање).
Гасовити џин је џиновска планета састављена углавном од водоника и хелијума.[1] Гасни гиганти се називају и неуспелим звездама, јер садрже исте основне елементе као и звезда. Јупитер и Сатурн су гасовити дивови Сунчевог система. Термин „гасни гигант“ је првобитно био синоним за „џиновска планета“, али је 1990-их постало познато да су Уран и Нептун заправо посебна класа џиновских планета, које се углавном састоје од тежих испарљивих супстанци (које се називају „ледовима”). Из тог разлога, Уран и Нептун се сада често сврставају у посебну категорију ледених дивова.[2]
Јупитер и Сатурн се углавном састоје од водоника и хелијума, а тежи елементи чине између 3-13 процената масе.[3] Сматра се да се састоје од спољашњег слоја компримованог молекуларног водоника који окружује слој течног металног водоника, са вероватно растопљеним стеновитим језгром унутра. Најудаљенији део њихове атмосфере водоника садржи много слојева видљивих облака који се углавном састоје од воде и амонијака. Слој металног водоника који се налази у средини унутрашњости чини највећи део сваког гасног гиганта и назива се „металним“ јер веома велики атмосферски притисак претвара водоник у електрични проводник. Сматра се да се језгра гасних гиганата састоје од тежих елемената на тако високим температурама (20.000 K) и притисцима да њихова својства још нису у потпуности схваћена.[3]
Расправља се о дефинитивним разликама између смеђег патуљака веома мале масе (који може имати масу чак 13 пута већу од Јупитера[4]) и гасног гиганта.[5] Једна школа мишљења заснива се на формацији; друга, на физици унутрашњости.[5] Део дебате се односи на то да ли су смеђи патуљци, по дефиницији, морали да доживе нуклеарну фузију у неком тренутку своје историје.