Политички систем Аустрије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Политика Аустрије одвија се у оквиру савезне парламентарне републике Аустрије, са председником као шефом државе, и канцеларом као шефом владе. Владе, и локалне и федералне, врше извршну власт. Федерална законодавна власт састоји се из Савезне владе, два дома Парламента, Националног већа и Савезног већа. Аустријско правосуђе је независно од извршне и законодавне власти.
Облик државног уређења | Федерална парламентарна република |
---|---|
Устав | Устав Аустрије |
Законодавна власт | |
Име | Парламент |
Тип | Бикамерални |
Мјесто засједања | Зграда парламента (нормално) Hofburg (привремено) |
Горњи дом | |
Име | Савезно веће |
Председавајући | Inge Posch-Gruska Председник Федералног вијећа |
Мандатар | Индиректни избори |
Доњи дом | |
Име | Национално вијеће |
Председавајући | Волфганг Соботка Председник Националног вијећа |
Мандатар | Популарно гласање |
Извршна власт | |
Поглавар државе | |
Титула | Предсједник |
Тренутно | Александер Фан дер Белен |
Мандатар | Непосредно гласање јавности |
Председник владе | |
Титула | Канцелар |
Тренутно | Карл Нехамер |
Мандатар | Председник |
Кабинет | |
Име | Федерална влада |
Тренутни кабинет | Влада Карла Нехамера |
Лидер | Канцелар |
Замјеник | Вицеканцелар |
Мандатар | Предсједник |
Сједиште | Федерални кабинет |
Судска власт | |
Име | Судство Аустрије |
Уставни суд | |
Главни судија | Бригите Бирлајн |
Мјесто | Сједиште Уставног суда |
Врховни суд правде | |
Главни судија | Еркарт Рац |
Мјесто | Палата правде |
Врховни управни суд | |
Главни судија | Rudolf Thienel |
Мјесто | Седиште Врховног управног суда |
Од 1949. године конзервативна Аустријска народна странка (ОВП) и лијевица Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) су у великој су мјери доминирале страначко-политичком сценом Аустрије.
Етнички и културно хетерогена национална држава Аустрија је једна од многих држава које су настале након распада Аустроугарске, огромне мултинационалне империје која је престала да постоји 1918. године. Аустријској Републици је претходила уставна монархија, чије је законодавно тијело изабрано, како је то написао Њујорк Тајмс, "квази-универзално (мушко) право гласа" први пут 1897.[1]
Први покушај Аустрије за републичком управом, након пада монархије 1918. године, био је озбиљно отежан економским трошковима ратне репарације које су захтијевали савезници, који су их побједили у Првом свијетском рату. Прва Аустријска република (1918—1938) извршила је неке пионирске реформе двадесетих година 20. века, посебно у Бечу, које су служиле као модели за социјалне државе у Европи после Првог светског рата. Међутим, Република се постепено развила у аустрофашистичку диктатуру између 1933-1934. године под канцеларом Енгелбертом Долфусом, којег су 1934. године убили нацистички партијски агенти. Прва република завршила је 1938. године Аншлусом од стране нацистичке Њемачке. Након пораза немачког Рајха 1945. године, Аустрија је обновила своју републичку владу, након што је повратила своју независност.
Почетак 21. века означио је, за Аустрију, пола века стабилне владе под уставним републичким системом. Њиме се управља у складу са принципима представничке демократије и владавине права. Уставни оквир политике Аустрије и срж практичне имплементације устава су широко прихваћени као робусни и адекватни да спровођење мирне промене.
Економистичка обавјештајна јединица оцијенила је Аустрију као "пуну демократију" 2016. године. [2]