Федерализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Федерализам (франц. , од лат. — „договор”, „савез”) је основни принцип федерације, признавање политичког идеала федералне организације државе, односно жеља да се комбинује неколико појединачних држава у федерацију или претвори унитарна држава у федерацију. То је сложена друштвена и политичка структура створена удруживањем ужих целина у ширу заједницу како би се постигли неки трајнији циљеви. Федералисти су присталице федералне организације њихове државе или свих држава уопште. Као облик политичког удруживања федерализам се јавља већ у антици где су грци у циљу одбране од Персијанаца стварали различите облике удруживања и сарадње. Најстарији такав облик удруживања је Јонска лига, након које следе Беотијски савез, Лакедемонски савез, Панхеленска лига и друге.[1]
У средњем веку такође долази до стварања ширих сложених заједница са истим интересима. У северној Италији развијени градови стварају Ломбардијску лигу у 11. веку, у Немачкој Ханса у 13. веку, а сличних примера је било и широм европе. Федерализам је први пут примењен у САД 1787. године, а након тога се проширио на многе светске државе. Посебан облик федерализма је био развијен и у СФРЈ и био је разрађен у уставу из 1974. године.[1] У Европи „федералистима“ се понекад називају они који се залажу за поптуне савезне владе, распореде власти на регионални, национални и наднационални ниво. Европски федерализам је настао у посљератној Европи, а једна од најважнијих иницијатива у том правцу био је говор Винстона Черчила у Цириху 1946. године.[2]
Федерализам се разликује од конфедерализма, у којем је општи ниво власти подређен регионалном нивоу, и од деволуције унутар унитарне државе, у којој је регионални ниво власти подређен општем нивоу.[3] То представља централну форму на путу регионалне интеграције или раздвајања, ограничену са мање интегрисане стране конфедерализмом, а са више интегрисаном деволуцијом унутар унитарне државе.[4][5]