Привреда Србије
укупна привредна активност Републике Србије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Привреда Србије прати модел слободног тржишта. Највећа област привреде Републике Србије је област услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 67,9% БДП. Потом следи индустријска област (26,1% БДП) и пољопривредна област (6,0% БДП). Крајем 80-их година, на почетку привредне транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због привредних санкција од 1992. до 1995. године (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.
Привреда Србије | |
---|---|
Валута | динар |
Фискална година | календарска година |
Чланство у организацијама | ЦЕФТА, ЦЕС, МШ |
Статистика | |
БДП (номинална) | 81,873 милијарди (номинално 2024п)[1] |
БДП раст | 2.8% (2023п) 4.6% (2024п) |
БДП по становнику | 27.985 односно 12.385 номинално (2024) |
БДП по сектору | пољопривреда (16,0%), индустрија (28,1%), услуге (56%) (2017 ) |
Инфлација (ИПЦ) | 1.9% (2021) |
Становништво испод линије сиромаштва | 23.2% (2019) |
Џини индекс | 33.3 (2019) |
Радна снага | 3,167,119 () (2020) |
Радна снага по занимањима | пољопривреда: 6,0% индустрија: 26,1% услуге: 67,9% (2017) () |
Главне индустрије | фармацеутска производња, пољопривредна механизација, електрична и комуникациона опрема, папирна и транспортна индустрија, прехрамбена индустрија. |
Размена | |
Извоз | $25,5 милијарди (2019)[2] |
Извозна добра | моторна возила ($2,42 милијарди), електричне машине ($2.033 милијарди), не-гвоздени метали ($2.005 милијарди), гума и пластични производи ($1.670 милијарди), хемикалије и хемијски производи ($1.193 милијарди) |
Главни извозни партнери | Немачка (12,6%) Италија (10,1%) Босна и Херцеговина (7,7%) Румунија (5,9%) Русија (5,0%) Црна Гора (4,5%) Мађарска (4,2%) Северна Македонија (3,8%) Чешка (3,3%) Словенија (3,3%) (2019)[3] |
Увоз | $25,8 милијарди (2018) |
Увозна добра | хемикалије и хемијски производи ($2.408мил), машине ($2.100мил), петролеј и природни гас ($1.977мил), моторна возила ($1.818мил), сиров метал ($1.740мил), |
Главни увозни партнери | Немачка (12,9%) Русија (9,7%) Кина (9,4%) Италија (8,7%) Мађарска (4,3%) Турска (34,0%) Пољска (3,4%) Румунија (3,1%) Француска (2,9%) Аустрија (2,8%) (2019) |
СДИ stock | €2,3 милијарде (2020) |
Бруто спољни дуг | $26,5 милијарди (Јул 2020) |
Јавне финансије | |
Приходи | $17, 69 милијарди (2017п) |
Расходи | $17,6 милијарди (2017) |
Кредитни рејтинг | 68 |
Резерве | $12,8 милијарди (новембар 2020) |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Најјача област српске привреде су енергетика, аутомобилска индустрија, машине, рударство и пољопривреда. Најбитнији индустријски извоз чине аутомобили, сировине метала, намештај, храна, машине, хемикалије, шећер, гума, одећа, фармацеутски производи. Трговина игра главну улогу у српској привредној производњи. Главни трговински сарадници су Немачка, Италија, Русија, Кина и суседне балканске земље.
Београд је главни град и привредно срце Србије и дом већине највећих српских и међународних компанија које послују у земљи, као и Народне банке Србије и Београдске берзе. Нови Сад је други по величини град и најважније привредно чвориште после Београда.
Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.
Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље Европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.
Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.