Ралф Волдо Емерсон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ралф Волдо Емерсон (енгл. , погрешно је Ралф Валдо Емерсон; Бостон, 25. мај 1803 — Конкорд, 27. април 1882),[1] био је амерички филозоф, есејиста и песник.[2][3]
Ралф Волдо Емерсон | |
---|---|
Датум рођења | (1803-05-25)25. мај 1803. |
Место рођења | Бостон, САД |
Датум смрти | 27. април 1882.(1882-04-27) (78 год.) |
Место смрти | Конкорд, САД |
Образовање | Универзитет Харвард |
Утицаји од | Мишел де Монтењ, Емануел Сведенборг, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Платон |
Потпис |
По својим идејама и утицају средишња је личност америчког интелектуалног живота у 19. веку. Његово предавање под насловом Амерички учењак названо је „интелектуалном Декларацијом независности“. Уређивао је лист . Сматрао је да је песникова улога да нам помогне увидети оно стално у оному што је промењиво и пролазно. Објавио је књиге Угледни људи и Енглеске значајке, те збирке есеја Провођење живота, Друштво и осама, Природа и Огледи.[4]
Емерсон је већину својих важних есеја прво написао као предавања, а затим их је прерадио за штампу. Његове прве две збирке есеја, Есеји: Прва серија (1841) и Есеји: Друга серија (1844), представљају срж његовог размишљања. Они укључују добро познате есеје „Самопоуздање“,[5] „Над-душа“, „Кругови“, „Песник“ и „Искуство“. Заједно са „Природом“,[6] ови есеји су направили деценију од средине 1830-их до средине 1840-их Емерсоновим најплоднијим периодом. Емерсон је писао о бројним темама, никада није заступао фиксне филозофске поставке, већ је развијао одређене идеје као што су индивидуалност, слобода, способност човечанства да оствари готово све и однос душе и околног света. Емерсонова „природа“ била је више филозофска него натуралистичка: „Филозофски посматрано, универзум је састављен од природе и душе“. Емерсон је једна од неколико фигура који су „заузели у већој мери пантеистички или пандеистички приступ одбацујући ставове о Богу као одвојеном од света“.[7]