Ригел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ригел или алфа Ориона (лат. ), је најсјајнија звезда у сазвежђу Ориона и шеста најсјајнија звезда на ноћном небу, одмах иза Капеле. Налази се на удаљености од 775 светлосних година и зрачи 40.000 пута више од Сунца што је чини једном од најсјајнијих звезда у Млечном путу. Површинска температура Ригела је 11000 што узрокује плаво-белу боју звезде. Како Ригел знатним делом зрачи УВ зрацима, знатан део његовог сјаја је заправо невидљив голом оку, а његов укупни сјај је 66.000 пута јачи од Сунчевог. Она формира леву ногу Ориона, по чему је и добила назив који води порекло од арапског назива. Ригел је по структури заправо систем од три звезде:
- Ригел А, који је [19] плави суперџин и око кога орбитира бинарни систем који чине:
- Ригел Б, који је 2.5 пута већи од Сунца
- Ригел Ц, који је 1.9 пута већи од Сунца
Положај Ригела на небу у оквиру Ориона | |
Опсервациони подаци Епоха J2000.0 Равнодневница J2000.0 | |
---|---|
Сазвежђе | Орион |
Изговор | /ˈraɪdʒəl/[1] or /-ɡəl/[2] |
A | |
Ректасцензија | 05h 14m 32.27210s[3] |
Деклинација | −08° 12′ 05.8981″[3] |
Привидна магнитуда (V) | 0,13[4] (0.05–0.18[5]) |
BC | |
Ректасцензија | 05h 14m 32.049s[6] |
Деклинација | −08° 12′ 14.78″[6] |
Привидна магнитуда (V) | 6,67[7] (7.5/7.6[8]) |
Карактеристике | |
A | |
Еволуциони ступањ | Плави суперџин |
Спектрални тип | B8 Ia[9] |
U−B индекс боја | −0.66[10] |
B−V индекс боја | −0.03[10] |
Варијабилни тип | Алфа Сигни[11] |
BC | |
Еволуциони ступањ | Главни низ |
Спектрални тип | B9V + B9V[12] |
Астрометрија | |
Радијална брзина () | 7001178000000000000♠17,8±0,4[13] |
Сопствено кретање (μ) | РА: +1.31[3] мас/г Дек.: +0.50[3] мас/г |
Паралакса (π) | 3.78 ± 0.34[3] мас |
Растојање | 860 ± 80 ly (260 ± 20 пс) |
Апсолутна магнитуда () | –7.84[9] |
Орбита[12] | |
Примарна | A |
Компањон | BC |
Период () | 24,000 г |
Орбита[7] | |
Примарна | Ba |
Компањон | Bb |
Период () | 9.860 days |
Ексцентрицитет (e) | 0.1 |
Полуамплитуда (1) (примарна) | 25.0 |
Полуамплитуда (2) (секундарна) | 32.6 |
Орбита[12] | |
Примарна | B |
Компањон | C |
Период () | 63 г |
Детаљи | |
A | |
Маса | 7001210000000000000♠21±3[14] M☉ |
Полупречник | 7001789000000000000♠78,9±7,4[15] |
Луминозност (болометријска) | 7000120000000000000♠1,20+0,25 −0,21×105[15] |
Површинска гравитација () | 7000175000000000000♠1,75±0,10[16] цгс |
Температура | 7004121000000000000♠12,100±150[16] K |
Металичност [] | 3001400000000000000♠−0,06±0,10[9] |
Ротациона брзина () | 7001250000000000000♠25±3[16] |
Старост | 7000800000000000000♠8±1[9] |
Ba | |
Маса | 3.84[12] M☉ |
Bb | |
Маса | 2.94[12] M☉ |
C | |
Маса | 3.84[12] M☉ |
Друге ознаке | |
A: Rigel, Algebar, Elgebar, 19 Orionis, HD 34085, HR 1713, HIP 24436, SAO 131907, BD-08°1063, FK5 194 | |
B: Rigel B, GCRV 3111 | |
Референтне базе података | |
Rigel | |
Rigel B |
Неки сматрају да у систему постоји и четврта звезда, али је то тумачење махом неприхваћено и ефекти који се тумаче као четврта звезда се приписују нестабилности Ригела А. Захваљујући својој јакој светлости, звезда осветљава и неколико маглина од којих су најпознатије:
- Маглина Вештичија глава
- Маглина Орион, која је од Земље удаљена дупло више него Ригел
Ригел А је звезда са масом 17 пута већом од Сунца и полако је започео њен процес умирања јер, више не фузионише водоник у хелијум већ хелијум у угљеник и кисеоник. Звезда ће у даљој будућности завршити можда као супернова или ће иза себе оставити веома густог белог патуљка од кисеоника и неона.