притока реке Амазон From Wikipedia, the free encyclopedia
Рио Негро (шп. , порт. — „Црна река“) река је на северу Јужне Америке дуга 2.253 km (са притоком Уаупес дужина јој је 2.400 km). Она је друга највећа притока Амазона.
Рио Негро | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 2.250 km (1.400 mi)[1][2] |
Басен | 691.000 2 |
Пр. проток | 28.400 m3/s (1.000.000 cu ft/s)[3] 3⁄ |
Пловност | 700 km од ушћа |
Водоток | |
Извор | Гвајанске планине[4] |
Ушће | Амазон, испод Манауса[3][5][6] |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Колумбија, Венецуела, Бразил |
Притоке | Рио Бранко, Ваупес |
Река на Викимедијиној остави |
Извире у југоисточном делу Гвајанских планина. Рио Негро даље тече ка југоистоку, пресецајући екватор, и улива се у Амазон узводно од града Манауса.
Због значајног присуства органских киселина које у реку доносе кише са песковитих трулишта, воде реке Рио Негро су црне боје и релативно провидне. У њима нема хранљивих састојака, развој ларви комараца ту није могућ, па стога око реке нема маларије. После уливања у Амазон, воде реке Амазон су приметно млечно браон боје у наредних четрдесетак километара. Рио Негро је највећа река у свету овог типа.[7]
Извор реке налази се у Колумбији у департману Гвајинија, где је ток познат под именом Гвајинија.[8] Тече у правцу североистока кроз резерват Пујнавај, где пролази поред неколико мањих насеља попут Брухаса, Санта Розе и Табаквена. Након отприлике 400 km река представља границу између Колумбије и Венецуеле.
Пролазећи поред колумбијски насеља Тонина и Маканал, Рио Негро скреће на југозапад. На даљем току протиче кроз венецулески град Мароа, а око 120 km низводно прима реку Касикијару, са десне стране. Касикијара формира бифуркацију повезујући басене река Амазон и Орионоко.
Река даље наставља источним правцем кроз венецуелски град Сан Карлос де Рио Негро, највеће насеље на тој реци и колумбијски Сан Фелипе. У овом делу тока река прима бројне притоке са обе стране, проширује се и формира броја речна острва, карактеристична за амазонски слив. Након 260 килоематара пограничног тока, Рио негро протиче крај Пиједра де Кокуја, прекамбријског монаднока на тромеђи Бразила, Колумбије и Венецуеле.
Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. Код места Мисау Боа Виста улива се река Исана, а код Сан Жоакима, утиче највећа притока Рио Негра — Ваупес. Река одатле скреће према истоку, прима неколико мањих притока и протиче крај трговачког града Сао Габријел де Кашоејра. У речном кориту низводно од поменутог града јављају се бројни брзаци и слапови, одакле Рио негро постепено улази у доњи ток.
Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон. Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. За време кишне сезоне, река плави околно земљиште у ширини и до 30 km. Од априла до октобра, формирају се бројне лагуне са острвима и уским каналима, богате живим светом.
Близу места Карвоејро, улива се једна од већих притока - Рио Бранко. Одатле Рио Негро скреће ка југоистоку и њено корито се шири све до града Манауса. Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон.
Анавилханас национални парк који обухвата 350.018 хектара представља јединицу конзервације која је у својој основи била еколошка станица створена 1981. и штити делове Анавилханас реке архипелага у овом делу реке.[9] Испод архипелага сусреће се са Солимоес реком како би оформила Амазон реку.
Списак главних притока Рио Негра (од ушћа навише)[6][5][10]
Лева притока | Десна притока | Дужина (km) | Величина басена (km2) | Просечни проток (m3/s) |
---|---|---|---|---|
Доњи Рио Негро | ||||
Тарума-Асу[11][12][13] | 139 | 1.372 | ||
Куиеирас[14][12][15] | 3.441 | 144,2 | ||
Апуау | 3.799,1 | 153,6 | ||
Пудуари[16][17] | 3.411,5 | 128,6 | ||
Kаманау | 11.832,2 | 408 | ||
Жау | 400 | 18.896,6 | 869,2 | |
Жауапери | 554 | 39.823,5 | 1.336,8 | |
Унини | 530 | 27.433 | 1.501,4 | |
Бранко | 1.430 | 190.789,2 | 5.400 | |
Жофари | 311 | 12.590,5 | 446,6 | |
Кауарес | 7.332,3 | 296 | ||
Демини | 39.769,6 | 1.357,9 | ||
Куиуни | 400 | 11.776,1 | 491,6 | |
Игарапе Адајра | 3.294,9 | 101,1 | ||
Арарира | 3.425 | 114,6 | ||
Ерере | 3.251 | 115,7 | ||
Падауари | 17.384 | 606,8 | ||
Дара | 3.053,3 | 114,9 | ||
Урубаши | 250 | 6.855,9 | 311,6 | |
Ајуана | 4.590,7 | 185,2 | ||
Унејуши | 12.474,7 | 488,3 | ||
Теа | 6.365,9 | 201,4 | ||
Марауја | 6.712 | 255,3 | ||
Игарапе Инамбу | 4.618,8 | 140,6 | ||
Кауабури | 12.139,3 | 442,9 | ||
Средњи Рио Негро | ||||
Марие | 800 | 25.378 | 1.186 | |
Курикуријари | 14.202,2 | 916,8 | ||
Уаупес | 1.375 | 64.370,4 | 4.334,9 | |
Исана | 696 | 35.675,3 | 2.278,9 | |
Шие | 8.222 | 488,1 | ||
Горњи Рио Негро | ||||
Казикијари | 354 | 42.478 | 2.575,8 | |
Гвајинија | 617 | 28.899,5 | 2.432,7 |
Име реци дао је шпански истраживач Франсиско де Орелана, који ју је отркио 1541. године. Средином 17. века Језуити су се населили дуж њених обаламеђу бројна индијанска племена — Манау, Аруак и Трума. Након 1700. године долина реке Рио Негро била је стециште развоја ропства, а локално становништво озбиљно је десдетковано услед контакта са Европљанима и болестима које су са собом донели. Фауна
Назив Рио Негро у преводу значи „Црна река“, што потиче од њене боје, сличне јаком чају. Тамна боја потиче од хумусне киселине као последица непотпуног распада фенола из биљака у пешчаном наносу. Река је добила тај назив јер из даљине изгледа црно.
Рио Негро има веома висок степен разноврсности живог света. Око 700 врста риба је пронађено у басену а процењено је да укупан фонд износи између 800 и 900, укључујући скоро 100 ендемичних и неколико неописаних врста. Бројне врсте су веома цењене код аквариста, нарочито краљевска неонка ().[18] Због бифуркације Касикијаре, многе рибе се могу наћи и у сливу Оринока и Амазона, али само поједине су прилагодљиве на једне и друге услове.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.