From Wikipedia, the free encyclopedia
Ричард Лики (енгл. ; Најроби, 19. децембар 1944 — Најроби, 2. јануар 2022) био је кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор, други од три сина чувених археолога Луиса и Мери Лики и брат Колина Ликија, такође археолога и биолога. Он је био је директор Националног музеја Кеније, основао је невладину организацију WildlifeDirect и био је председник Кенијске службе за дивље животиње.[1]
Чувена су његова истраживања у области реке Омо у Етиопији, где је 1967. откривен налаз Хомо еректуса који се датује у период од пре 160.000 година. У области језера Рудолф, данас језеро Туркана, на локалитету Коби Фора откривени су остаци Парантропа Бојса (), лобања Хомо хабилиса означена као КНМ ЕР 1470 и лобања Хомо еректуса КНМ ЕР 3733. Током истраживања 1978. пронађена је и лобања Хомо еректуса КНМ ЕР 3883.
Лики је саоснивач Института за басен Туркана у академском партнерству са Универзитетом Стони Брук, где је био професор антропологије. Био је председник Института за басен Туркана до своје смрти.[2][3]
Ричард Ерскине Фрере Лики је рођен 19. децембра 1944. у Најробију.[4] Као дечак, Лики је живео у Најробију са својим родитељима, Луисом Ликијем, кустосом Кориндон музеја, и Мери Лики, директорком Ликијевих ископавања у Олдувају, и његова два брата, Џонатаном и Филипом.[5] Браћа Лики имала су веома активно детињство. Сви дечаци су имали поније и припадали су пони клубу Лангата.[6] Понекад је цео клуб био у гостима код Ликијевих за празнике и одморе. Ликијеви родитељи су основали Клуб далматинаца источне Африке и освојили награду 1957. године.[7] Пси и многи други кућни љубимци су делили дом Ликијевих.[7] Дечаци су учествовали у играма које су водили и одрасли и деца, у којима су покушавали да имитирају ране људе, хватајући руком зечеве и мале антилопе на Серенгетију. Једном приликом су отерали лавове и шакале са убијање животиње да би доказали да могу то да учине.[8]
Године 1956, са једанаест година, Лики је пао са коња, разбио главу и замало умро од тога.[9] Узгред, управо је овај инцидент спасио брак његових родитеља.[9] Луис је озбиљно размишљао да остави Мери зарад своје секретарице Розали Озборн. Док је битка са Мери беснела у домаћинству, Лики је из болесничке постеље молио свог оца да не одлази. То је био одлучујући фактор. Луис је раскинуо са Розали и породица је живела у срећној хармонији још неколико година.[10]
Лики је одлучио да се самостално издржава, позајмио је 500 фунти од својих родитеља за Ланд Ровер и ушао у посао лова са замкама и снабдевањем костура са Камојом Кимеом.[11] Већ је био вешт коњаник, навикао на живот у природи, механичар Ланд Ровера, археолог аматер и вођа експедиције,[12] и научио је да идентификује кости, што су вештине које су све упућивале на пут којим још није желео да иде, једноставно зато што се тиме бавио његов отац.[13]
Посао са костима се 1961. претворио у сафари посао.[14] Године 1962, добио је дозволу приватног пилота и кренуо у обиласке Олдувајске клисуре.[15] Из повремених снимања из ваздуха приметио је потенцијал обала језера Натрон за палеонтологију. Отишао је да тражи фосиле у Ланд Роверу, али није могао да нађе ниједан, све док његови родитељи нису одредили Глин Ајзака да пође са њим.[16] Луис је био толико импресиониран њиховим налазима да им је дао новац Националног географског друштва за једномесечну експедицију.[17] Они су истраживали у околини Пениња код језера, где је Лики био задужен за административне детаље. Због досаде, вратио се привремено у Најроби, али је у том тренутку Камоја Кимеу открио фосил Australopithecus boisei.[11] Друга експедиција је оставила утисак на Ликија да је био искључен из најзначајнијег дела операције, научне анализе.[11]
Године 1964, на својој другој експедицији на језеру Натрон, Лики је упознао археолога по имену Маргарет Кропер.[18] Када се Маргарет вратила у Енглеску, Лики је одлучио да следи њен пример како би дипломирао и боље се упознао са њом. За шест месеци завршио је средњу школу; у међувремену Маргарет је дипломирала на Универзитету у Единбургу.[19] Положио је пријемне испите за упис на колеџ, али су 1965. године он и Маргарет одлучили да се венчају и врате у Кенију. Отац му је понудио посао у Центру за праисторију и палеонтологију.[20] Радио је на ископавањима на језеру Баринго и наставио свој посао фотографског сафарија, зарађујући довољно новца да купи кућу у Карену, пријатном предграђу Најробија.[21] Њихова ћерка Ана рођена је 1969. године, исте године када су се Лики и Маргарет развели. Оженио се својом колегиницом Мив Епс 1970. године и имали су две ћерке, Луиз (рођена 1972) и Самиру (1974).[22]
Ричард је основао Кенијске музејске сараднике (сада Кенијско музејско друштво) са утицајним Кенијцима 1955. године.[23] Они су имали за циљ да „кенијанизирају“ и унапреде Народни музеј.[23] Понудили су музеју 5000 фунти, једну трећину његовог годишњег буџета, ако би Ликија поставио на одговорну позицију, и он је постао посматрач у управном одбору.[24] Џоел Ојал, владин званичник задужен за музеј и члан Удружења, наложио је председнику одбора да почне да запошљава Кенијце.[25]
Године 1989, Ричарда Ликија је председник Данијел Арап Мои именовао за шефа Одељења за очување и управљање дивљим животињама (WMCD) као одговор на међународну негодовање због криволова слонова и утицаја који је то имало на дивље животиње Кеније.[26] Одељење је 1990. године заменила Кенијска служба за дивље животиње (KWS), а Лики је постао њен први председник.[27] Карактеристичним храбрим корацима Лики је створио специјалне, добро наоружане јединице за борбу против криволова које су биле овлашћене да пуцају на криволовце по виђењу.[28] Криволовска претња је драматично смањена. Импресионирана Ликијевом трансформацијом Службе за заштиту дивљих животиња Кеније, Светска банка је одобрила потпоре у вредности од 140 милиона долара.[29] Ричард Лики, председник Мои и WMCD доспели су на насловне странице међународних вести када је залиха од 12 тона слоноваче спаљена 1989. у Националном парку Најробија.[30]
Ричард Лики својим конфронтацијским приступом по питању сукоба између људи и дивљих животиња у националним парковима није стекао мноштво пријатеља. Његов став је био да су паркови самостални екосистеми који морају бити ограђени, а да се људи требају држати подаље. Ликијева смела и непоткупљива природа такође је увредила многе локалне политичаре.[31]
Године 2016, Лики је проглашен за заштитника природе од стране фондације Перфектни свет и освојио је награду „Крхки носорог“ на Балу слонова у Гетеборгу, у Шведској.[32][33]
Дечак из Туркане () откривен је 1984. године. Ово откриће члана Ликијевог тима, Камоја Кимеу (), је добро очуван скелет дванаестогодишњег дечака (према неким тумачењима индивидуа је била 9 година стара) Хомо еректуса, старог 1,6 милиона година.
Ликијеви рани објављени радови укључују Origins и The People of the Lake (оба са Роџером Левином као коаутором), The Illustrated Origin of Species, и The Making of Mankind (1981).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.