Рјуриковичи
једна од две династије које су владале Русијом / From Wikipedia, the free encyclopedia
Рјуриковичи (рус. , укр. , блр. ) су били једна од две династије које су владале Русијом.
Рјуриковичи | |
---|---|
Владарска титула | цар, кнез |
Оснивач | Рјурик |
Посљедњи владар | Владимир Љвович (Галич) Фјодор (Кијев) |
Владавина | 862. |
Изумирање | 1598. |
Смјена | Романови |
Вјера | Православна (од 988) |
Оснивач династије је Рјурик, варјашки конунг (кнез), који је на позив Словена дошао у Новгород да влада заједно са своја два брата, Синеусом и Трувором, 862. године.[1] После њега је владао Олег (879—912), који је престоницу из Новгорода преселио у Кијев (Кијевска Русија). Олег се 882. године прогласио за кијевског кнеза. Његов син Игор Рјурикович (912—945) је добио титулу великог кнеза. После њега Кијевском Русијом је владала његова жена Олга док је није наследио Свјатослав I Кијевски. Игоров и Олгин син Свјатослав је знатно проширио државу и поразио Хазаре. Ратовао је и са Византијом и походио Бугарску. Убили су га Печенези и од његове лобање направили пехар. Од 980. године Кијевском Русијом влада Владимир, Свјатослављев син, за време чије владавине је Русија примила хришћанство (988) године.
Након распада Кијевске Русије, најмоћнија држава која је на крају настала је Велика московска кнежевина, у почетку део Владимир-Суздаља, која је, заједно са Новгородском Републиком, успоставила основу модерне руске нације.[2] Иван III је одбацио контролу Златне Хорде и консолидовао целу централну и северну Русију, владајући њом као „кнез целе Русије“.[3][4] Иван IV је преузео титулу „цар све Русије“ и трансформисао државу у Руско царство. Рјурикова лоза је владала до 1598. године, након чега их је наследила кућа Романових, после смутног времена.[5]
Грана династије Романовича владала је југозападном Русијом и делом централне Русије. Ове територије су ујединили Роман Велики и његов син Данијел Романович, кога је 1253. године крунисао папа Иноћентије IV[6] за краља Галиције-Волиније. Након изумирања лозе, кнежевину су припојиле Пољска и Литванија, а титула њеног кнеза је на крају прешла на владара Аустроугарске. Према украјинској историографији, континуирани суверенитет Рјурикида од 9. до 14. века представља део историјског процеса Украјине.[7] У украјинској историографији 19. века, украјински историограф Михајло Грушевски, који је написао књигу под сличним именом, руску цивилизацију назива Украјина-Рус.[8] Према његовим истраживањима, Русија се не сматра да је завршена 1240. године, већ да је само мало померила свој центар према западу.[9][7]
Као владајућа династија, династија Рјурикова се држала у неким деловима Русије укупно двадесет и једну генерацију по мушкој линији, од Рјурика (умро 879) до Фјодора I од Русије (умро 1598), у периоду од више од 700 година. Они су једна од најстаријих краљевских кућа у Европи, са бројним постојећим кадетским огранцима.