Северно море
море / From Wikipedia, the free encyclopedia
Северно море је ивично море Атлантског океана смештно у басену између острва Велике Британије на југозападу и западу, јужног дела Скандинавског полуострва на истоку, те обала Данске, Немачке, Холандије и Белгије на југоистоку. Са Атлантским океаном је на северу повезано преко Норвешког мора, а на југу преко Ламанша док је преко Скагерака и Категата повезано са Балтичким морем на истоку.
Северно море | |
---|---|
Локација | Северни Атлантик |
Земље басена | Норвешка; Данска; Немачка; Холандија; Белгија; Француска; Уједињено Краљевство |
Настанак | пре 150 милиона година |
Макс. дужина | 580 |
Макс. ширина | 970 |
Површина | 750.000 2 |
Прос. дубина | 95 |
Макс. дубина | 700 |
Запремина | 94.000 3 |
Салинитет | 3,4 до 3,5‰ |
Макс. температура | 17 |
Мин. температура | 6 |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Од севера ка југу протеже се дужином од око 970 км а у најширем делу широко је 580 км. Површина тако оивичене акваторије износи око 750.000 km². Просечна дубина је око 95 метара, а максимална до 700 метара. Салинитет му варира између 34 и 35 г/л и расте удаљавањем од обала. Због утицаја топле голфске струје његове обале се никада не мрзну. Источне и западне обале су доста разуђене што је последица утицаја ледничке ерозије док су на јужним обалама акумулиране велике наслаге глацијалних седимената. У Скандинавском делу обале планине се нагло спуштају ка мору и формирају бројне фјордове и архипелаге, а слично је и на обалама Шкотске. Западноевропски део обале је доста низак и мочваран уз бројне пешчане дине које се протежу дуж обала.
Највеће реке које се уливају у Северно море су: Лаба, Везер, Рајна, Меза, Темза.
Од давнина Северно море је имало велики привредни значај за становништво са његових обала почев од Викинга, преко Ханзеатске лиге до трговачких и освајачких база Британије, Холандије, Немачке.
Северно море данас карактерише изразито густ бродски саобраћај. Почетком шездесетих година 20. века у Северном мору су откривене резерве нафте и гаса са чијом експлоатацијом се кренуло почетком седамдесетих година 20. века. Године 2001. дневно је вађено 6 милиона барела (око милион тона) нафте и 280.000.000 ³ природног гаса.