Белгија
држава у западној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Белгија (хол. ; франц. ; ), званично Краљевина Белгија (хол. ; франц. ; ), држава је у западној Европи. Простире се на површини од 30.528 km² и у њој живи нешто више од једанаест милиона становника. Према северу се граничи са Холандијом, према истоку са Немачком, према југоистоку са Луксембургом и према југу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.
Краљевина Белгија | |
---|---|
Главни град | Брисел |
Службени језик | холандски, француски, немачки |
Владавина | |
— Краљ | Филип |
— Председник Владе | Александар Де Кроо |
Историја | |
Независност | од Холандије, 1830. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 30.528 km2 (139) |
— вода (%) | 0,71 |
Становништво | |
— 2023.[1] | 11.697.557 (81) |
— густина | 376 ст./km2 (22) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 769,682 млрд. $[2] (37) |
— по становнику | 65.813 $[2] (20) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 627,511 млрд. $[2] (23) |
— по становнику | 53.656 $[2] (16) |
ИХР (2021) | 0.937[3] (13) — веома висок |
Валута | евро1 |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | |
Позивни број | +32 |
1 Пре 2002. белгијски франк |
Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, између осталог Европске уније и НАТО-а.
Смештена на раскршћу германске и романске Европе, Белгија је дом говорника холандског, углавном Фламанаца, који чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, који чине 41% становништва. Поред њих постоји и мали број говорника немачког језика у пограничном појасу са Немачком.[4]
Белгија је савезна уставна монархија са парламентарним системом. Подељена је на два региона по језичком принципу: Фландријом на северу у којој доминира фламански тј. холандски језик, и Валонијом на југу у којој преовлађује француски језик. Подручје главног града Брисела је званично двојезично, мада већина тамошњег становништва говори француским језиком.[5] Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.[6]
Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као Ниске земље; некада је област Бенелукса заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као Белгика (лат. ), по римској провинцији Галији Белгики (лат. ), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја средњег века до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белгијске револуције 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано бојиштем Европе,"[7] што је потврђено у оба светска рата.
Након стицања независности, Белгија се укључила у Индустријску револуцију[8][9] а током 20. века поседовала је бројне колоније у Африци.[10]
Другу половину 20. века обележиле су напетости између говорника холандског и француског језика подстакнуте неравномерним привредним развојем Фландрије и Валоније. Супротстављеност две стране условила је неколико управних реформи и преображај из унитарне у савезну државу у раздобљу од 1970. до 1993. године.