Срчани удар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Срчани удар, инфаркт миокарда, акутна миокардијална инфаркција (скр. ИМ или АМИ; колоквијално срчана кап) једна је од манифестација исхемијске болести срца (уз стабилну/нестабилну ангину пекторис и исхемијску кардиомиопатију и напрасну срчану смрт узроковану исхемијом) које је најчешћи узрок смрти у земљама са високим стандардом. Најчешћи симптом је бол у грудима или нелагодност која може да пређе у рамена, руке, леђа, врат, или вилицу. Бол се често јавља у центру или на левој страни груди и траје неколико минута. Понекад се непријатност осећа као горушица. Други симптоми могу да обухватају краткоћу даха, мучнину, осећај слабости, хладни зној, или осећај умора.[1] Око 30% људи има атипичне симптоме, при чему је појава таквих симптома чешћа код жена.[2] Међу онима преко 75 година старости, око 5% је имало МИ са мало или без историје симптома.[3] МИ може да узрокује затајење срца, аритмију (укључујући озбиљне типове), кардиогени шок, или срчани застој.[4]
Срчани удар | |
---|---|
Илустрација зачепљења крвних судова срца праћеног стезањим или болом у грудима код срчаног удара | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Кардиологија |
Patient UK | Срчани удар |
Најнапредније индустријске земље највише су погођене овом болешћу, а то су САД и Уједињено Краљевство. У Европи највећи проценат овог обољења има Финска, а и у Србији ова болест је најчешћи узрок смрти. Најјаче угрожени крајеви су са вишим стандардом, а то су: ужа Србија, а посебно Војводина. Најмања учесталост овог обољења је на Косову.[5]