Супрематизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Супрематизам, правац руске авангарде у историји уметности, архитектури и апстрактном сликарству који је у сродству са футуризмом и конструктивизмом и настао је у Русији где се развијао од 1915. године до тридесетих година 20. века.[1][2]
Супрематизам је основао је руски уметник Казимир Малевич 1913.[3] Супремус је уметника замишљао као ослобођеног од свега што је унапред одредило идеалну структуру живота и уметности.[4] Пројектујући ту визију на кубизам, коме се Малевич дивио због његове способности да деконструише уметност, и да у том процесу промени референтне тачке уметности,[5] он је предводио групу руских авангардних уметника — укључујући Александру Екстер,[6] Љубов Попову, Олгу Розанову, Ивана Клиуна, Ивана Пуни, Надежду Удалцову, Нину Генке-Мелер, Ксенију Богуславскају и друге[7] — у ономе што је описано као први покушај да се самостално оснује руски авангардни покрет, који се отцепљује од путање претходне руске историје уметности.[5]
Да би подржао покрет, Малевич је основао часопис Супремус (у почетку под називом Нул или Ништа), који је добијао прилоге од уметника и филозофа.[8] Публикација се, међутим, никада није појавила и њен први број никада није дистрибуиран због Руске револуције.[8] Сам покрет је, међутим, најављен на Маљевичевој Последњој футуристичкој изложби слика 0,10 из 1915. године у Санкт Петербургу, где су он, и још неколицина у његовој групи, изложили 36 радова у сличном стилу.[1]