Хавријил Костељник
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хавријил Костељник (русин. и укр. ; Бачки Крстур, 15. јун 1886 – Лавов, 20. септембар 1948) био је гркокатолички, а потом православни свештеник, који се бавио просветним, богословским и књижевним радом.[1]
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (фебруар 2020) |
Хавријил Костељник Хомзов | |
---|---|
Датум рођења | (1886-06-15)15. јун 1886. |
Место рођења | Бачки Крстур, Аустроугарска |
Датум смрти | 20. септембар 1948.(1948-09-20) (62 год.) |
Место смрти | Лавов, СССР |
Био је доктор теологије и један од најзначајнијих русинских (по пореклу), односно украјинских (по опредељењу) књижевника и лингвиста са подручја данашње Србије. Потицао је из русинске породице, али је током богословских студија у Лавову пристао уз украјински национални покрет, прихвативши украјински национални идентитет, о чему је 1935. године написао и посебан рад под насловом: "Зашто сам постао Украјинац?" (укр. ). Највећи део радног века провео је у Галицији, а непосредно по окончању Другог светског рата (1945) преобратио се са гркокатолицизма на православље, ступивши под окриље канонске Украјинске православне цркве, која делује у саставу Московске патријаршије. Страдао је у атентату, под неразјашњеним околностима.
Иако је његов живот и рад био испуњен поменутим противречностима, које су се испољавале на националном и верском плану, Костељниково књижевно стваралаштво се данас поштује у обе заједнице, како међу Русинима (од којих је потекао), тако и међу Украјинцима (којима се придружио).[2][3][4][5]