Хаити
острвска држава у Карибима / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хаити (франц. ; хаи. Ayiti), званично Република Хаити (франц. ; хк. ), држава је на Карибима.[2] Заузима западни, мањи део острва Хаити, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република.
Република Хаити | |
---|---|
Крилатица: L'Union Fait La Force (Слога гради снагу) | |
Химна: Десалина | |
Главни град | Порт о Пренс |
Службени језик | француски хаићански креолски |
Владавина | |
Облик државе | република |
— Председник | Аријел Анри (в.д) |
— Премијер | Аријел Анри (в.д) |
Историја | |
Стварање | 11. мај 1814. |
— француска колонија | 30. октобар 1697. |
— независност | 1. јануар 1804. |
— призната | 17. април 1825. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 27.750 km2 (140) |
— вода (%) | 0,7 |
Становништво | |
— 2012.[1] | 10.413.211 (84) |
— густина | 375,25 ст./km2 (32) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2012 |
— укупно | $7,902 милијарди (137) |
— по становнику | 758 (.) |
ИХР (2013) | 0,456 (161) — низак |
Валута | гурд |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -4 до -5 |
Интернет домен | |
Позивни број | ++509 |
Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици.
Регионална, историјска и етно-лингвистичка позиција Хаитија је јединствена из неколико разлога. Прва је независна држава у Латинској Америци и на Карибима, прва црначка република на свету, и друга република на америчком континенту.[3] Хаити је 2012. обзнанио намере да затражи придружено чланство у Афричкој унији.[4] Једина је држава на америчком континенту у којој је преовлађујуће франкофонско становништво.
Хаити је са 9,7 милиона становника најнасељенија, пуноправна чланица Карипске заједнице (КАРИКОМ). Такође је чланица Латинске уније. Најсиромашнија је земља у Америци по Индексу хуманог развоја.
Политичко насиље је главна карактеристика историје Хаитија. Најскорији догађај је државни пуч из 2004. који је довео до свргавања Жан-Бертрана Аристида.
Хаити су током историје погађали разорни земљотреси. Године 2010. земљотрес магнитуде 7,0° погодио је Хаити. Тада је уништен главни град Порт о Пренс а број страдалих се процењује на 220.000. Хаити је тада поднео огромну материјалну и екомонску штету.[5] Дана 14. августа 2021. поново је Хаити доживео разорни земљотрес од 7,2 степени Рихтерове скале са епицентром у Порт о Пренсу.