Херцеговачки устанак (1596—1597)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Херцеговачки устанак[lower-alpha 2] био је устанак који је организовао српски патријарх Јован, а предводио га је никшићки војвода Грдан против Османлија у Херцеговачком санџаку и Црногорском вилајету, током Дугог рата (1593—1606). Устанак је избио након пропалог Банатског устанака 1594. године и спаљивање моштију Светог Саве 27. априла 1595. године; у устанак су била укључина племена Бјелопавлићи, Дробњаци, Никшићи и Пивљани. Устаници, поражени на Гатачком пољу код Гацка 1597. године, били су присиљени на капитулацију због недостатка стране помоћи.
Кратке чињенице Херцеговачки устанак, Вријеме ...
Херцеговачки устанак | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Дио Дугог рата | |||||||
Мапа на којој су приказана устаничка племена и кључни градови | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Српски устаници | Османско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
војвода Грдан организатори: митрополит Висарион и патријарх Јован | Дервиш-бег |
Затвори