Хрватизација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрватизација је појам којим се означавају асимилациони процеси превођења појединаца или групација из њиховог матичног етничког корпуса у хрватски етнички, односно национални корпус. Током историје, похрваћивање је вршено у неколико основних видова, путем културолошке асимилације, односно акултурације, путем социјалне и политичке асимилације, као и путем верске конверзије у облику покатоличавања или унијаћења. У појединим историјским периодима хрватизација је спровођена уз употребу принудних и насилних метода, које су попримиле екстремне размере током Другог свјетског рата (1941-1945), за време постојања Независне Државе Хрватске која је спроводила политику систематске хрватизације, масовног протеривања и геноцидног уништавања српског народа.[1]
Процес хрватизације је такође био усмерен против Буњаваца и Шокаца, босанско-херцеговачких муслимана, далматинских и истарских Италијана, као и припадника неких других етничких заједница. И поред права сваког појединца да се о својој националној припадности изјасни по личном опредељењу, присталице хрватизације нпр. Буњевце третирају искључиво као "буњевачке Хрвате" или "хрватске Буњевце" чиме аутоматски оспоравају њихово уставно право на самобитност и очување националног идентитета.