Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској
From Wikipedia, the free encyclopedia
Покатоличавање Срба на подручју Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата (1941—1945) било је саставни део антисрпске политике усташког режима и антиправославне политике Хрватске католичке цркве.[1][2]
Овај чланак је недовршен. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Покатоличавање је било осмишљено и спровођено у склопу усташке стратегије решавања српског питања у Хрватској, по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину покатоличити и похрватити. По том основу, покатоличавање је представљало саставни део геноцидне политике усташког режима према српском народу. У оквиру Хрватске католичке цркве, усташку политику су активно подржавали хрватски клерофашисти,[3] чија се идеологија заснивала на мржњи према Српској православној цркви, коју је на подручју НДХ требало уништити, уз употребу свих средстава.[4]
У склопу такве политике, покатоличавање је спровођено путем принудних и насилних метода, уз претње одмаздом и физичким затирањем српских православних породица и читавих насеља. У таквим околностима, усташе су успеле да већ током 1941. године покатоличе део свештенства и народа.[5][6] Ради што бржег похрваћивања, усташки режим је почетком 1942. године створио такозвану Хрватску православну цркву,[7] која је требало да послужи као додатно средство за спровођење асимилације.[8]
Принудно покатоличавање православних Срба, односно њихово присилно превођење из православља у католицизам,[9] спровођено је систематски, уз употребу свих средстава и уз учешће државних и војних власти НДХ, као и знатног дела католичког клера.[1] У томе се посебно истакао клерофашиста[10] Јанко Шимрак, гркокатолички крижевачки бискуп, који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.[11][12]