Шећерна болест
група метаболичких поремећаја које карактерише висок ниво шећера у крви током дужег периода / From Wikipedia, the free encyclopedia
Шећерна болест или дијабетес (лат. , грч. ) је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма,[1] који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима[2], а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора.[3] Тај недостатак омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система.
Шећерна болест | |
---|---|
Латински | Diabetes mellitus |
Плави круг - симбол шећерне болести | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Ендокринологија |
МКБ-10 | E10–E14 |
МКБ-9-CM | 250 |
MedlinePlus | 001214 |
eMedicine | med/546 emerg/134 |
Patient UK | Шећерна болест |
MeSH | C18.452.394.750 |
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама света).[4] То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и панкреас), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења панкреаса код одређених заразних обољења.[5]