Arestin

Arestini su mala familija proteina koja učestvuje u regulaciji prenosa signala.^[2][3]

S-antigen; mrežnjača i epifiza (arestin) Crystallographic structure of the bovine arrestin-S.[1] Identifikatori Simbol SAG Alt. simboli arrestin-1 Entrez 6295 HUGO 10521 OMIM 181031 RefSeq NM_000541 UniProt P10523 Drugi podaci Lokus Hromozom 2 q37.1

Arestin beta 1 Identifikatori Simbol ARRB1 Alt. simboli ARR1, arrestin-2 Entrez 408 HUGO 711 OMIM 107940 RefSeq NM_004041 UniProt P49407 Drugi podaci Lokus Hromozom 11 q13

Arestin beta 2 Identifikatori Simbol ARRB2 Alt. simboli ARR2, arrestin-3 Entrez 409 HUGO 712 OMIM 107941 RefSeq NM_004313 UniProt P32121 Drugi podaci Lokus Hromozom 17 p13

Arestin 3, retinal (X-arestin) Identifikatori Simbol ARR3 Alt. simboli ARRX, arrestin-4 Entrez 407 HUGO 710 OMIM 301770 RefSeq NM_004312 UniProt P36575 Drugi podaci Lokus Hromozom X q

Funkcija

Arestini su prvobitno otkriveni kao deo konzerviranog dvostepenog mehanizma za regulaciju aktivnosti G protein-spregnutih receptora (GPCR) u vidnom rodopsinskom sistemu od strane Hermana Kuna i njegovih saradnika^[4], i u β-adrenergičkom sistemu od strane Martina Lohsea i saradnika.^[5][6] U responsu na stimulus, GPCR receptori aktiviraju heterotrimerne G proteine. Da bi se isključio ovaj respons, ili adaptirao u perzistentni stimulus, aktivirani receptori moraju biti utišani. Prvi stepen je fosforilacija putem klase serin/treonin kinaza zvanih G-protein spregnute receptorske kinaze (GRK). GRK fosforilacija specifično priprema aktivirani receptor za vezivanje arestina. Arestinsko vezivanje za receptor blokira dalju G protein-spregnutu signalizaciju, predodređuje receptor za internalizaciju, i preusmerava signalizaciju ka alternativnim G protein-nezavisnim putevima. Sem GPCR receptora, arestini se vezuju za druge klase receptora na ćelijskoj površini i niz drugih signalnih proteina.^[7]

Podtipovi

Sisari izražavaju četiri podtipa arestina, i za svaki od njih je poznat pod više naziva. Sistemska imena arestina (1-4) plus dodatni nazivi u najširoj upotrebi za svaki arestinski podtip su navedeni ispod:

• Arestin-1 je originalno bio identifikovan kao S-antigen (SAG) koji izaziva uveitis (autoimunsku bolest oka). Zatim je bio nezavisno opisan kao 48 kDa protein koji se vezuje za svetlošću-aktivirani fosforilisani rodopsin pre nego što je postalo jasno da su ta dva proteina ista. Kasnije je bio preimenovan u vizuelni arestin, ali kad je još jedan za kupe specifični vizuelni podtip bio kloniran termin arestin štapića (engleski: ) je formiran. To se takođe pokazalo neprikladnim imenom: arestin-1 je izražen u komparativno visokim nivoima u štapićima i kupama fotoreceptorskih ćelija.
• Arestin-2 je bio privi klonirani ne-vizuelni arestin. On je nazvan β-arestin jednostavno zato što između dva G protein-spregnuta receptora dostupna u prečišćenom obliku u to vreme, rodopsina i β₂-adrenergičkog receptora, on je pokazivao sklonost ka drugom.
• Arestin-3 je drugi klonirani ne-vizuelni arestin. On je prvobitno bio nazvan β-arestin-2 (retroaktivno menjajući ime β-arestina u β-arestin-1), mada je već u to vreme bilo jasno da ne-vizuelni arestini interaguju sa stotinama različitih GPCR receptora, a ne samo sa β₂-adrenergičkim receptorom. Sistematska imena, arestin-2 i arestin-3, respektivno, su naknadno predložena.
• Arestin-4 su klonirale dve grupe i nazvale ga arestin kupa, po tipu fotoreceptora koji ga izražava, i X-arestin, po hromozomu gde njegov gen počiva. U HUGO bazi podataka njegov gen se zove arestin-3.

Struktura

Arestini su izduženi molekuli, u kojima nekoliko intra-molekulskih interakcija održava relativnu orijentaciju dva domena. U nestimulisanoj ćelija arestini su locirani u citoplazmi u njihovoj 「neaktivnoj」 konformaciji. Aktivni fosforilisani GPCR receptor regrutuje arestin na membranu plazme. Vezivanje za receptor indukuje globalnu konformacionu promenu koja obuhvata pomeranje dva domena arestina i oslobađanje njegovog C-terminusa koji sadrži klatrin i AP2 mesto vezivanja. Povećana dostupnost ovih mesta na receptor-vezanom arestinu usmerava arestin-receptor kompleks ka klatrinskoj obloženoj jami. Arestini takođe vezuju mikrotubule (deo ćelijskog 「skeletona」), gde oni poprimaju još jednu konformaciju. Za mikrotubule-vezani arestini regrutuju određene proteine na citoskeleton, što utiče na njihovu aktivnost i/ili preusmerava je na proteine vezana za mikrotubule.

Arestin (ili S-antigen), N-terminalni domen Struktura arestina spoljašnjih segmenta goveđeg štapića.[1] Identifikatori Simbol Arrestin_N Pfam PF00339 Pfam klan CL0135 InterPro IPR011021 PROSITE PDOC00267 SKOP 1cf1 Dostupne PDB strukture: 1ayr , 1cf1 , 1g4m , 1g4r , 1jsy , 1zsh

Arestin (ili S-antigen), C-terminalni domen Struktura goveđeg beta-arestina.[8] Identifikatori Simbol Arrestin_C Pfam PF02752 Pfam klan CL0135 InterPro IPR011022 SCOP 1cf1 Superfamilija 1cf1 Dostupne PDB strukture: Pfam structures PDB RCSB PDB; PDBe PDBsum strukturni pregled