Borijum

Borij/Borijum (Bh, latinski - bohrium), prethodno je nosio ime Unnilsepium (Uns) - je prelazni metal. Naziv je dobio po danskom fizičaru Nielsu Bohru.

Sg - Bh - Hs Re Bh   periodni sistem
Važniji podaci
Ime, simbol, atomski broj	Borijum, Bh, 107
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIIB, 7
atomska masa	264 u
elektronska konfiguracija	[Rn]5f146d57s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 32, 13, 2
oksidacioni broj	bez podataka
agregatno stanje	bez podataka
elektronegativnost	bez podataka
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 262Bh (veš.) 0,102 s α 10,420 258Db 264Bh (veš.) 0,440 s α 9,970 260Db
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Historija

Prvi put su ga dobili Sovjeti u gradu Dubna 1976. godine. Najzaslužniji za to je Y. Ogenessian koji je bio vođa tima istraživača u Ujedinjenom Institutu za ispitivanje jedara. Tamo je dobijen izotop ²⁶¹Bh sa vremenom raspada oko 10 ms. Atom borijuma je dobijen bombardovanjem bizmuta -204 jedrima hroma -54.

Godine 1981. nemački tim naučnika pod veđstvom P.Armbrustera i G. Münzenberga je dobio izotop ²⁶²Bh.

Nemci su predložili naziv nielsbohr,da bi nagradili Nielsa Bohra, a Rusi su hteli da mu daju ime dubnijum. Nesuglasice su dovele do toga da element privremeno dobije ime Unilseptium.

Godine 1994 komitet IUPACa, je predložio ime borijum. Ipak nesuglasice su postojale sve do 1997 kada je dobio današnji naziv.

Borijum na Wikimedijinoj ostavi