Gama-aminobuterna kiselina

γ-Aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu sisara. Ona učestvuje u regulaciji pobudljivosti neurona. Kod insekata GABA dejstvuje samo na pobuđujuće nervne receptore. Kod ljudi, GABA je između ostalog direktno odgovorna za regulaciju tonus mišića.^[4] Mada je ovo jedinjenje aminokiselina, GABA ne ulazi u sastav proteina.

Gama-aminobuterna kiselina
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj	56-12-2 Y
PubChem[1][2]	119
ChemSpider[3]	116
UNII	2ACZ6IPC6I Y
MeSH	gamma-Aminobutyric+Acid
IUPHAR ligand	1067
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C4H9NO2
Molarna masa	103.12 g/mol
Tačka topljenja	203.7 °C, 477 K, 399 °F
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kod ljudi obolelih od spastičke paralize GABA apsorpcija postaje otežana, što dovodi do hipertonije mišića. Baklofen, je lek koji dejstvuje kao zamena za GABA-u. On može da se veže za oštećene nerve, tako da se ponekad koristi za lečenje spastičnosti uzrokovane nedovoljnom GABA apsorpcijom.

Funkcija

Neurotransmiter

Kod kičmenjaka, GABA deluje na inhibitorne sinapse u mozgu vezivanjem za specifične transmembranske receptore u membrani plazme. Ona utiče na pre- i postsinaptičke neuronske procese. Ovo vezivanje uzrokuje otvaranje jonskih kanala čime se omogućava protok bilo negativno naelektrisanih hloridnih jona u ćeliju ili pozitivno naelekrisanih jona kalijum iz ćelije. U zavisnosti od toga koji se jonski kanali otvore, membrana je bilo hiperpolarizovana ili depolarizovana. Ova akcija rezultira u negativnoj promeni transmembranskog potencijala, što obično izaziva hiperpolarizaciju. Dve opšte klase GABA receptora su poznate: GABA_A kod koga je receptor deo kompleksa ligand-kontrolisanog jonskog kanala, i GABA_B metabotropski receptori, koji su G protein-spregnuti receptori. Oni otvaraju ili zatvaraju jonske kanale putem intermedijara (G proteina).

Razvoj

U hipokampusu i neokorteksu mozga sisara, GABA ima prvenstveno pobuđivačku ulogu u ranom razvoju. Ona je značajan pobuđivački neurotransmiter u mnogim regionima mozga pre nego što dođe do maturacije glutamatnih sinapsi.^[5]

U razvojnim stupnjevima koji prethode formiranju sinaptičkih kontakta, GABA je sintetizovana od strane neuronima, i ona dejstvuje kao autokrini (koji dejstvuje na istoj ćeliji) i parakrini (koji dejstvuje na obližnje ćelije) signalni medijator.^[6][7]

GABA reguliše proliferaciju neuralnih progenitorskih ćelija^[8][9], migraciju^[10] i diferencijaciju^[11][12], elongaciju neurita^[13] i formaciju sinapsi.^[14]

GABA takođe reguliše rast embrionskih i neuralnih stem ćelija. GABA utiče na razvoj neuralnih progenitorskih ćelija putem BDNF izražavanja.^[15] GABA aktivira GABA_A receptor, uzrokujući zaustavljanje ćelijskog ciklusa u S-fazi, čime se ograničava rast.^[16]

Povezano

• Spastičnost
• Spastička diplegia