Hinolon

Hinolon je familija sintetičkih antibiotika širokog spektra^[1][2][3] Prva generacija hinolona je počela uvođenjem nalidiksinske kiselne tokom 1962 za lečenje infekcija urinarnog trakta kod ljudi.^[4] Nalidiksinsku kiselinu je otkrio Džordž Lešer sa saradnicima tokom pokušaja sinteze hlorohina.^[5]

Esencijalna struktura svih hinolonskih antibiotika: plavo napisani ostatak R je obično piperazin; ako veza sadrži fluor (crveno), jedinjenje je fluorohinolon.

Nalidiksinska kiselna

Ciprofloksacin

Levofloksacin

Trovafloksacin

Oni sprečavaju odvijanje i dupliranje bakterijske DNK.^[6]

Hinoloni, u poređenju sa drugim klasama antibiotika, nose veći rizik od kolonizacije sa MRSA i Clostridium difficile.^[7][8][9] Večina hinolona u kliničkoj upotrebi pripada grupi fluorohinolona, koji imaju atom fluora vezan za centralni prsten, tipično u poziciji 6, ili na C-7.