Šalitra

Kalijum nitrat, poznat i kao šalitra, je so čija je molekulska formula KNO₃. Rastvara se u vodi (na temperaturi 20 °C - 31,6 g/100 cm³; na temperaturi 100 °C - 246 g/100 cm³).^[6][7]

Kalijum nitrat
Drugi nazivi	Šalitra
Identifikacija
CAS registarski broj	7757-79-1 Y
PubChem[1][2]	24434
ChemSpider[3]	22843 Y
UNII	RU45X2JN0Z Y
EINECS broj	231-818-8
UN broj	1486
KEGG[4]	D02051
ChEMBL[5]	CHEMBL1644029 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	TT3700000
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	KNO3
Molarna masa	101.1032
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	2.109 g·cm−3 (16 °C) osnovno
Tačka topljenja	334 °C
Tačka ključanja	400 °C razlaže se
Opasnost
EU-klasifikacija	O
NFPA 704	0 2 3 OX
R-oznake	R8
S-oznake	S17, S24/25
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalijum-nitrit
Drugi katjoni	Litijum-nitrat Natrijum-nitrat Rubidijum-nitrat Cezijum-nitrat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kalijum nitrat se javlja u prirodi u malim količinama u obliiku minerala nitrokalita u krajevima sa suvom i toplom klimom između ostalog u Kini i Indiji. Iz ovih država je donošen u Evropu , zbog čega je i dobio ime "indijska šalitra". Sada se uglavnom dobija reakcijom natrijum nitrata i kalijum hlorida:

NaNO₃ + KCl → KNO₃ + NaCl

Kalijum nitrat je bezbojna ili bela kristalna supstancija. Njena temperatura topljenja iznosi 334 °C. Pri zagrevanju do 400 °C razlaže se na kalijum nitrit i kiseonik:

2KNO₃ → 2KNO₂ + O₂

Kalijum nitrat je oksidans, koji se od davnina koristi za pravljenje baruta. Takođe se u pirotehnici koristi i mešavina KNO₃ sa šećerom u razmeri 1:1 za pravljenje dima. Do početka XX veka koristio se za dobijanje azotne kiseline. Sada se uglavnom koristi za produkciju kalijum nitrita, kao đubrivo (sadrži 13% azota i 45% kalijum oksida), i za konzerviranje hrane (E252).