Kineski brojevi

Kineski brojevi su znakovi za pisanje broja u kineskom jeziku. Danas, govornici kineskog koriste tri numeričkih sistema: sveprisutni sistem arapskih brojeva, zajedno sa dvojim drevnim kineskim brojčanim sistemima.

Brojevni sistemi po kulturama
Hindu-Arapski brojevi
Zapadnoarapski Indijska familija Kmerski	Istočnoarapski Brami Tajski
Istočnoazijski brojevi
Kineski Sučou	Računski štapići Mongolski
Alfabetski brojevi
Abžadski Jermenski Ćirilični Ge'ez	Hebrejski Grčki (Jonski) Āryabhaṭa
Ostali sistemi
Atički Vavilonski Egipatski Inuitski	Etrurski Majanski Rimski Polje urni
Spisak tema o brojevnim sistemima
Pozicioni sistemi po bazama
Dekadni (10)
2, 4, 8, 16, 32, 64
1, 3, 6, 9, 12, 20, 24, 30, 36, 60, još…
p r u

Jedan takav sistem predstavljaju sučou brojevi ili huama sistem. Postepeno je zamjenjen sa arapskim sistemom pisanja brojeva. To je jedina preživela varijacija sistema sa štapićima za brojanje, koji je bio popularan na kineskom tržnicama, kao što su one u Hong Kongu pre 1990-tih.

Drugi kineski numerički sistem su pismeni brojevi. Još uvek je u upotrebi prilikom pisanja brojeva u dugom obliku, kao što je na čekovima za sprečavanje falsifikacije. Ovaj pismeni sistem je približan pisanju broja rečima u tekstu. Kineski karakterski sistem može biti svrstan kao deo jezika, ali i dalje se je smatran za brojčani sistem. Većina ljudi u Kini sada koriste arapski sistem, zbog praktičnosti.

Pisani brojevi

Kineski pismeni numerički sistem sastoji se od kineskih karaktera koje koristi kineski pisani jezik da se može pisati izgovoreni brojevi. Slicno brojevima koji su napisani rečima (npr. „hiljadu devetsto četrdeset i pet“), nije nezavisan sustav po sebi. Budući da odražava govorni jezik, ne koristi pozicijski sistem, za razliku od arapskih brojeva.

Standardni brojevi

Postoje karakteri koji predstavljaju brojeve nula do devet, te karakteri koji predstavljaju veće brojeve, kao što su desetine, stotine, hiljade itd.. Postoje dve grupe karaktera za kineske brojeve: jedan za svakodnevno pisanje i jedan za upotrebu u komercijalnim ili finansijskim kontekstima poznat kao dašjie (trad. kin. 大写, uprošć. kin. 大写, pinjin: dàxiě). Druga vrsta je nastala jer su karakteri korišteni za pisanje brojeva geometrijski jednostavni, tako da korištenje tih brojeva ne može sprečiti falsifikovanje na isti način kao što to može pisanje brojeva rečima na našem jeziku. Falsifikator bi mogao lako promeniti svakodnevne karaktere 三十 (30) na 五千 (5000) dodavanjem samo nekoliko poteza. To je nemoguće sa finansijskim znakovima: 叁拾 (30) i 伍仟 (5000).

Financijski	Običan	Vrednost	Pinjin	Napomena
零	〇	0	líng	〇 je neformalan način predstavljanja nule, ali 零 je više uobičajeno, posebno u školama.
壹	一	1	yī	takođe 弌 (financijski zastarelo), može se lako manipulirati u 弍 (dva) ili 弎 (tri).
贰(T) ili 贰(U)	二	2	èr	takođe 弍 (financijski zastarelo), može se lako manipulirati u 弌 (jedan) ili 弎 (tri). takođe 两(T) ili 两(U), vidi sekciju karakteri regionalnih korištenja.
叁(T) ili 叁(U)	三	3	sān	takođe 弎 (financijski zastarelo), može se lako manipulirati u 弌 (jedan) ili 弍 (dva). takođe 参(T) ili 参(U) sān.
肆	四	4	sì
伍	五	5	wǔ
陆(T) ili 陆(U)	六	6	liù
柒	七	7	qī
捌	八	8	bā
玖	九	9	jiǔ
拾	十	10	shí	Iako neki ljudi koriste 什 kao finansijski, nije prihvatljivo jer se može promeniti u 伍 ili 仟.
佰	百	100	bǎi
仟	千	1,000	qiān
万	万(T) ili 万(U)	104	wàn	Kineski brojevi se grupe na deset hiljada vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku.
亿	亿(T) ili 亿(U)	108	yì	Pogledajte veliki brojevi odeljak u nastavku.

Regionalni karakteri

Financijski	Običan	Vrednost	Pinjin	Standardna alternativa	Napomena
	么(T) or 幺(U)	1	yāo	一	Bukvalno znači „najmanji“. Upotrebljava se u kontinentalnoj Kini da se nedvosmisleno izreče „#1“ u nizu cifara (kao što su brojevi telefona i brojevi za identifikaciju). Nikada se ne koristi u brojanju ili čitanju vrednosti. U Tajvanu, koriste ga samo vojska, policija i pošta. U Hong Kongu i Makau, koristi se samo kada se komunicira u standardnom mandarinskom jeziku.
	两(T) or 两(U)	2	liǎng	二	Veoma čest alternativni način govorenja: "dva". Upotreba varira od dijalekta do dijalekta, čak i od osobe do osobe. Na primer „2222“ može se čitati kao „二千二百二十二“, „两千二百二十二“ ili čak „两千两百二十二“ u mandarinskom. Pogledajte čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku.
念	廿	20	niàn	二十	Pismeni oblik još uvek se koristi da se odnosi na datume, posebno kineskih kalendarskih datuma. Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog. Vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku. 卄 je retka varijanta.
	卅	30	sà	三十	Pismeni oblik još uvek se koristi za skraćene datum reference u kineskom. Na primer, pokret 30. maja (五卅运动). Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog. Vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku.
	卌	40	xì	四十	Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog, iako vrlo retko.
	皕	200	bì	二百	Veoma retko korišten, jedan opšti primer je književni《皕宋楼》.

Veliki brojevi

Slično kao i duga i kratka skala u zapadu, za karaktere veći od broja 万 (wàn), bila su četiri sistema u antičkom i suvremenom korištenju:

Sistem	亿 yì	兆 zhào	京 jīng	垓 gāi	秭 zǐ	穰 ráng	沟 gōu	涧 jiàn	正 zhēng	载 zài	Faktor povećanja
Alternativa			经/经		杼	壤
1	105	106	107	108	109	1010	1011	1012	1013	1014	Svaki broj je 10 (十 shí) puta prijašnjeg.
2	108	1012	1016	1020	1024	1028	1032	1036	1040	1044	Svaki broj je 10,000 (万 wàn) puta prijašnjeg.
3	108	1016	1024	1032	1040	1048	1056	1064	1072	1080	Svaki broj je 108 (万万 wànwàn) puta prijašnjeg.
4	108	1016	1032	1064	10128	10256	10512	101024	102048	104096	Svaki broj je kvadrat prijašnjeg.

Većina ljudi ne prepoznaje brojeve preko 亿 yì (10⁸) i definicije u rečniku većih brojeva mogu biti nedosledni (osim Koreje gde 兆 zhào i 京 jīng se često koriste).

Brojevi od budizma

Brojevi preko 载 zài potiču iz budističkih tekstova u sanskritu, ali ti "budistički brojevi" su postali arhaizmi.

Ime	Vrednost	Napomena
极(T) or 极(U)	1048
恒河沙	1052	Bukvalno znači „pesak Ganga“, metafora korištena u broju budističkih tekstova da izrazi količinu jednaku broju zrna peska u reci Gangi.
阿僧祇	1056	Od sanskrita Asaṃkhyeya
那由他	1060	Od sanskrita Nayuta
不可思议(T) or 不可思议(U)	1064	Bukvalno prevedeno kao „neshvatljivo“ ili „nezamislivo“.
无量(T) or 无量(U)	1068	Bukvalno prevedeno „bez granica“.
大数(T) or 大数(U)	1072	Bukvalno prevedeno „veliki broj“.

Mali brojevi

Sledeći karakteri se koriste istorijski kako bi označili mali red veličine u kineskom jeziku. Sa uvođenjem SI jedinica, neki od njih su uključene kao SI prefiks, a ostatak se ne koristi.

Karakter	Vrednost	Napomena
漠	10−12	(Drevni kineski) 皮 slaže se sa SI prefiksom piko.
渺	10−11	(Drevni kineski)
埃	10−10	(Drevni kineski)
尘	10−9	(Drevni kineski) 奈 (T) or 纳 (U) corresponds the SI prefiksom nano.
沙	10−8	(Drevni kineski)
纤	10−7	(Drevni kineski)
微	10−6	još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom mikro.
忽	10−5	(Drevni kineski)
丝	10−4	(Drevni kineski)
毫	1/1,000	takođe 毛. još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom mili.
厘	1/100	takođe 釐. još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom centi.
分	1/10	još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom deci.

SI prefiksi

Prevodi SI prefiksa su se nekada razlikovali od današnjih. Veći (兆, 京, 垓, 秭, 穰), i manji kineski brojevi (微, 纤, 沙, 尘, 渺) su definisani kao prevodi za SI prefikse. Na primer, 京 jīng je definisan kao giga, i 纤 xiān je definisan kao nano. Rezultiralo je stvaranjem više vrednosti za svaki broj.

U vremenu „ranog prevoda“, nastao je spor zbog vrednosti 兆. Vlada NRK je koristila dio za ovaj prevod, i definiciju džao 兆 (zhào) kao prevod za SI prefiks mega (10⁶). (Možda vlade nije bila svesna zajedničkog korištenja 兆, i tako nisu razmotriti alternativni kineski karakter, kao što je 巨, da predstavlja mega.) Zbog toga, prevod je izazvao mnogo konfuzija.

Pored toga, Tajvanci su definisali 百万 za prevod mega. Ovaj prevod se naširoko koristi u službenim dokumentima, akademskim zajednicima, informativnim industrijama, itd. Međutim, državni emiteri ponekad koriste 兆赫 da predstavlja "megaherc".

Danas, obe vlade Narodne Republike Kine i Republike Kine (Tajvan) koriste fonetske transliteracije za SI prefikse. Međutim, te vlade su izabrali različita kineska slova za određene prefikse. Sledeća tabela navodi dva različita standarda zajedno sa početnim prevodom.

SI prefiksi

Vrednost	Simbol	Engleski	Raniji prevod	standard NRK	standard RK
1024		jota		尧 yáo	佑 yòu
1021		zeta		泽 zé	皆 jiē
1018		eksa	穰 ráng	艾 ài	艾 ài
1015		peta	秭 zǐ	拍 pāi	拍 pāi
1012		tera	垓 gāi	太 tài	兆 zhào
109		giga	京 jīng	吉 jí	吉 jí
106		mega	兆 zhào	兆 zhào	百万 bǎiwàn
103		kilo	千 qiān	千 qiān	千 qiān
102		hekto	百 bǎi	百 bǎi	百 bǎi
101		deka	十 shí	十 shí	十 shí
10−1		deci	分 fēn	分 fēn	分 fēn
10−2		centi	厘 lí	厘 lí	厘 lí
10−3		mili	毫 háo	毫 háo	毫 háo
10−6		mikro	微 wēi	微 wēi	微 wēi
10−9		nano	纤 xiān	纳 nà	奈 nài
10−12		piko	沙 shā	皮 pí	皮 pí
10−15		femto	尘 chén	飞 fēi	飞 fēi
10−18		ato	渺 miǎo	阿 à	阿 à
10−21		zepto		仄 zè	介 jiè
10−24		jokto		幺 yāo	攸 yōu

Čitanje i transkripcija brojeva

Celi brojevi

Više-cifreni brojevi su stvoreni principom umnožavanja, prvo ide sama cifra (1 - 9), zatim mesto (kao što su 10 ili 100), a zatim naredna cifra.

U mandarinskom, množilac 两 (liǎng) se koristi umesto 二 (èr) za sve brojeve veće od 200 sa cifrom „2“. Upotreba obe 两 (liǎng) ili 二 (èr) su prihvatljiva za broj 200. Kada pisani u kantonskim dijalektima, 二 () se koristi da predstavi cifru „2“ za sve brojeve. U južnom minskom dijalektu iz Čaožua, 两 () se koristi da predstavi cifru „2“ u svim brojevima od 200 nadalje. Ovakvo:

Broj	Struktura	Karakteri
		Mandarinski	Kantonski	Čaodžu	Šangajski
60	[6] [10]	六十	六十	六十	六十
20	[2] [10] ili [20]	二十	二十 ili 廿	二十	廿
200	[2] (èr) ili (liǎng) [100]	二百 ili 两百	二百 ili 两百	两百	两百
2000	[2] (liǎng) [1000]	二千 ili 两千	二千 ili 两千	两千	两千
45	[4] [10] [5]	四十五	四十五 ili 卌五	四十五	四十五
2,362	[2] [1,000] [3] [100] [6] [10] [2]	两千三百六十二	二千三百六十二	两千三百六十二	两千三百六十二

Brojevi 11 do 19, vodeća cifra „jedan“ (一) je obično izostavljena. U nekim dijalektima, kao šangajski, kad postoje samo dve značajne cifre u broju, vodeći „jedan“ i prateće nule su izostavljeni. Ponekad, jedan pre „deset“ u sredini broja, kao što je 213, su izostavljeni. Tako:

Broj	Strog putongua		Razgovorna ili dijalektna korištenja
	Struktura	Karakteri	Struktura	Karakteri
14	[10] [4]	十四
12000	[1] [10000] [2] [1000]	一万两千	[1] [10000] [2] ili [10000] [2]	一万二 ili 万二
114	[1] [100] [1] [10] [4]	一百一十四	[1] [100] [10] [4]	一百十四
1158	[1] [1000] [1] [100] [5] [10] [8]	一千一百五十八	Vidi napomenu 1 ispod

Napomene:

1. Ništa nije ikad izostavljeno u velikim i još komplikovanijim brojevima, kao što su ovi.

U nekim starijim tekstovima kao što je Protestantska Biblija ili u poetskom stilu, brojevi kao 114 mogu biti napisani kao [100] [10] [4] (百十四).

Za brojeve veće od mirijade, isti sistem grupisanja se koristi odnosi na našem jeziku, osim u grupama od četiri mesta (mirijada) nego u grupama od tri (hiljada). Zato je prikladnije da se razmišlja o brojevima kao u grupama od četiri, tako 1.234.567.890, se raspredi ovde kao 12.3456.7890. Veći od mirijade, svaki broj je, dakle, četiri nula duži od onog pre njega, tako 10000 × wàn (万) = yì (亿). Ako je jedan od brojeva između 10 i 19, prva "jedinica" je izostavljena. Dakle (brojevi u zagradama pokazuju da je broj napisan kao jedan broj, nego proširen):

Broj	Struktura	Karakteri
12,345,678,902,345 (12,3456,7890,2345)	(12) [1,0000,0000,0000] (3456) [1,0000,0000] (7890) [1,0000] (2345)	十二万三千四百五十六亿七千八百九十万两千三百四十五

Unutrašnje nule pre položaja cifre jedinice (kao u 1002) moraju biti izričito napisani. Razlog za to je da su prateće nule (kao u 1200) često izostavljene u pisanju, tako dolazi do dvosmislenosti. Jedna nula je dovoljna da reši dvosmislenosti. Kad je nula pre cifre osim cifre jedinice, izričita nula nije nejasna i stoga nije obavezna, ali je poželjna. Tako:

Broj	Struktura	Karakteri
205	[2] [100] [0] [5]	二百〇五
100,004 (10,0004)	[10] [10,000] [0] [4]	十万〇四
10,050,026 (1005,0026)	(1005) [10,000] (26) ili (1005) [10,000] (026)	一千〇五万〇二十六 ili 一千〇五万二十六

Razlomci

Pri beleženju razlomka, prvo se piše imenilac, sledi ga 分之 („delovi“), a zatim brojilac. To je suprotno od našeg jezika, gde prvo ide brojilac. Svaka polovina razlomka je takođe napisana kao celi broj. Mešoviti brojevi su napisani sa celim brojem na prvom mestu, a sledi ga 又 („ponovo“), a zatim deo razlomka.

Razlomak	Struktura	Karakteri
2/3	[3] [delovi] [2]	三分之二
15/32	[3] [10] [2] [delovi] [10] [5]	三十二分之十五
1/3000	[3] [1000] [delovi] [1]	三千分之一
3 5/6	[3] [ponovo] [6] [delovi] [5]	三又六分之五

Procenti su stvoreni na sličan način, koristeći 百 (100) kao imenilac. Cifra 一 (jedan) pre 百 je izostavljena.

Procent	Struktura	Karakteri
25%	[100] [delovi] [2] [10] [5]	百分之二十五
110%	[100] [delovi] [1] [100] [1] [10]	百分之一百一十

Decimalni brojevi su stvoreno prvo pisanjem celine, a zatim umetanje 点 (tradicionalni) ili 点 (uprošćeno) („tačka“), te konačno decimalni izraz. Decimalni izraz je pisan koristeći samo cifre za 0 - 9, bez reči za umnožavanje.

Decimalni izraz	Struktura	Karakteri
16.98	[10] [6] [tačka] [9] [8]	一十六点九八
12345.6789	[1] [10000] [2] [1000] [3] [100] [4] [10] [5] [tačka] [6] [7] [8] [9]	一万两千三百四十五点六七八九
75.4025	[7] [10] [5] [tačka] [4] [0] [2] [5]	七十五点四〇二五
0.1	[0] [tačka] [1]	〇点一

Redni brojevi

Redni brojevi su stvoreni dodavanjem 第 („red“) pre broja.

Redni broj	Struktura	Karakteri
1st	[red] [1]	第一
2nd	[red] [2]	第二
82nd	[red] [8] [10] [2]	第八十二

Negativni brojevi

Negativni brojevi se stvaraju dodavanjem 负 (tradicionalni) ili 负 (uprošćeno) („negativno“) pre broja.

Broj	Struktura	Karakteri
-1158	[negativno] [1] [1000] [1] [100] [5] [10] [8]	负一千一百五十八
-3 5/6	[negativno] [3] [ponovo] [6] [delovi] [5]	负三又六分之五
-75.4025	[negativno] [7] [10] [5] [tačka] [4] [0] [2] [5]	负七十五点四〇二五

Povezano

• Kinesko izražavanje brojeva pokretima ruke
• Japanski brojevi
• Brojevi u kineskoj kulturi
• Kineske jedinice merenja