Kineski klasifikator

From Wikipedia, the free encyclopedia

Kineski klasifikator
Remove ads
Remove ads

Kineski klasifikatori ili zbirne reči (tradicionalni kineski: ; pinyin: 'liàngcí'), u savremenim kineskim jezicima, se koriste zajedno sa brojevima da definišu količinu objekta ili predmeta, ili sa pokaznim zamenicama kao što su „ovo“ ili „ono“ da identifikuju određene predmete. Klasifikatori su vezani morfemi: oni nemaju smisla sami i uvek se koriste u kombinaciji sa imenicama ili druge sadržajne reči. Kad god imenica se prethodi sa brojem ili pokaznom zamenicom, klasifikator mora da dođe između. Izbor da li se koristi broj ili pokazna zamenica ili ne, međutim, je do govornika; klasifikatori se često mogu izbegnuti jednostavno koristeći golu imenicu. Fraze koje se sastoje od broja, klasifikatora i imenice, kao što je  (yí ge rén, jedna-klas. osoba), su poznate kao „klasifikatorske fraze“. Neki lingvisti su predložili da upotreba klasifikatorskih izraza se vodi manje na gramatiku nego više na stilske ili pragmatičke odnose na deo koji govornik možda pokušava da prednjači novu ili važnu informaciju. Konačno, pored ovih korištenja, klasifikatori se mogu koristiti na razne načine: kada su stavljeni posle imenice a ne ispred, ili kad se ponavljaju, klasifikatora označavaju množinu ili neodređenu količinu.

Thumb
uprošćeno
Thumb
tradicionalno
Univerzalni klasifikator gè, najčešći klasifikator mandarinskog kineskog jezika

Većina imenica imaju jedan ili više klasifikatora koji su posebno udruženi sa njima. Na primer, mnogi predmeti sa ravnom površinom kao što stolovi, papiri, kreveti, i klupe koristite klasifikator  () , dok mnogi dugi i tanki predmeti koriste  () . Način koji govornici biraju kojeg klasifikatora da koriste i na koji način, pa i time, kako su imenice kategorizovane je predmet debate. Neki predlažu da parovi klasifikator-imenica su zasnovani na urođenoj semantičkoj karakteristiki imenice (na primer, sve „duge“ imenice koriste jedne određene klasifikatore zbog svoje svojstvene dužine), a drugi tvrde da su motivisani više sa analogijom prototipskih parova (na primer, „rečnik“ uzima isti klasifikator koji je više češći reči „knjiga“). Pored ovih specifičnih klasifikatora, postoji opšti klasifikatora (), izgovoren na mandarinskom jeziku, koji često (ali ne uvek) se koristi umesto drugih klasifikatora; u neformalnom i govornom jeziku, govornici maternog jezika imaju tendenciju da koriste ovaj klasifikator daleko više nego bilo kojeg drugoga, iako znaju klasifikatora koje je „pravilan“, kada su pitani. Konačno, kineski jezik ima klasifikatore mase, ili reči koje nisu karakteristične za bilo koji predmet, na primer, klasifikator mase  (, kutija) mogu da se koriste sa kutijama predmeta, kao što su sijalice ili knjige, iako ove imenice imaju svoje sopstvene klasifikatore. Sve po svemu, kineski ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina klasifikatora, u zavisnosti od toga kako se oni računaju, tu ima varijanta po kojoj imenici su upareni, sa govornicima raznih dijalekata koje često koriste različite klasifikatore za isti predmet.

Mnogi jezici, blizu kineskog izlagaju slične sisteme klasifikatora, što dovodi do spekulacije o izvoru kineskog sistema. Drevne nalične klasifikatorske konstrukcije, koje su koristili ponavljajuću imenicu nego poseban klasifikator su viđeni u kineskom jeziku već 1400. g. pne., ali pravi klasifikatori nisu se pojavili do mnogo kasnije. Originalno, klasifikatori i brojevi su išli posle imenice umesto pre, i verovatno se premestili da budu prije imenice, negde posle 500. pne. Upotreba klasifikatori nije postala obavezni dio kineske gramatike sve do oko 1100. n. e. Neke imenice su postali povezani sa specifičnim klasifikatorima ranije od drugih, najranije imenice verovatno one koje su označavali kulturno vredne stvari kao što su konji i pesme. Mnoge reči koje su klasifikatori danas su počeli kao pune imenice, njihova značenja su postepeno semantičko izbrisani sve dok su se mogli samo da se koriste kao klasifikatori.

Remove ads

Upotreba

U kineskom, jednostavna brojka ne može kvantificirati imenicu sama po sebi, umjesto toga, jezik se oslanja na ono što su poznati kao zbirne reči ili, u manjoj mjeri klasifikatori.[note 1]

Kada imenica se prethodi brojem, pokazna zamenica kao što je ovo ili ono, ili kvantor kao što je svi, klasifikatora obavezan dolazi direktno ispred imenice.[1] Tako, dok govornici srpskohrvatskog jezika kažu „jedna osoba“ ili „ova osoba“, govornici kineski kažu odnosno  (, jedna-klas. osoba) ili  (, ova-klas. osoba). Ako imenica je prethođena sa pokaznom zamenicom ili brojem, pokazna zamenica ide prvo.[2] (Ovo je kao na srpskohrvatskom, na primer: „ove tri mačke“.) Ako pridev menja imenicu, on dolazi posle klasifikatora i prije imenice. Opšta struktura klasifikatorskih fraza je

pokazna zamenica – broj – klasifikator – pridev – imenica

Tabele ispod daju primere uobičajenih vrsta klasifikatorskih fraza.[3] Dok većini srpskohrvatskih imenica ne treba klasifikator, sve kineske imenice trebaju; tako, u prvoj tabeli, fraze koje nemaju klasifikator u srpskohrvatskom imaju jednu u kineskom.

Više informacija pokazna zamenica, broj ...
Više informacija pokazna zamenica, broj ...

S druge strane, kada imenica se ne broji ili uvodi sa pokaznom zamenicom, klasifikator nije potreban: na primer, postoji klasifikator u  (, tri-klas. kola, „tri kola“) ali ne u  (, moje-prisvojni kola, „moja kola“).[4] Pored toga, brojevi i pokazne zamenice često nisu potrebne u kineskom, tako da govornici mogu izabrati da ne koriste jedno ili drugo i tako da ne koristite klasifikator. Na primer, da kažeš: „Džangsan se pretvorio u drvo“, oba  (, Džangsan postaje POSLE jedan klas. drvo) i  (, Džangsan postaje POSLE drvo) mogu se prihvatiti.[5]

Specijalne upotrebe

Thumb
Izraz  (, kola-klas.) ima klasifikator posle imenice. Može se odnositi, na primer, prema „kolima na cesti“.

I pored njihovih upotreba sa brojevima i pokaznim zamenicama, klasifikatori imaju neke druge funkcije. Klasifikatori stavljeni posle imenice izražavaju množinu ili neodređenu količinu. Na primer,  (, knjiga-klas.) znači „knjige“ (primer: na polici, ili u biblioteci), dok standardni pre nazivna konstrukcija  (, jedan-klas. knjiga) znači „jedna knjiga“.[6]

Mnogi klasifikatori mogu biti reduplikacijani da znače „sve“. Na primer:  (, klas.-klas. osoba) znači „svaka osoba“.[7]

Konačno, klasifikator kad se koristi zajedno sa 一 (, „jedan“) i posle imenice prenosi smisao „sav“ ili „celi“.[8] Rečenica  (, nebo jedan-klas. oblak), što znači „jelo nebo je bio pun oblaka“, koristi klasifikator  (, parče), koji se odnosi na nebo, a ne na oblake.[note 2]

Remove ads

Vrste

Velika većina klasifikatora računaju ili klasifikuju imenice.[9] Oni su dalje podeljeni na brojive-klasifikatore i zbirne-klasifikatore, opisane u nastavku. U svakodnevnom govoru, ljudi često koriste izraz "zbirna reč", ili odgovarajući bukvalni kineski izraz  liàngcí, da obuhvati sve kineske klasifikatore i zbirne klasifikatore,[10] ali vrste reči grupisane pod ovim pojmom nisu sve iste. Specifično, razne vrste klasifikatora izlagaju brojne razlike u značenju, u vrstama reči koje oni pridaju, i u sintaktičkom ponašanju.

Kineski ima veliki broj nominalnih klasifikatora, procena u mandarinskom je u rasponu od „nekoliko desetina“[11] ili „oko 50“,[12] do preko 900.[13] Raspon je tako veliki, zbog toga što neke od tih procena su sve vrste klasifikatora dok druge sadrži samo zbirne klasifikatore,[note 3] i zbog toga što ideja o tome šta se smatra „klasifikator“ se promenilo preko vremena. Danas, obični rečnici imaju 120 do 150 klasifikatora,[14] mada broj koji se korist u svakodnevnom, neformalnom govoru je niži: lingvista Meri Erbau (engleski: ) tvrdi da oko dvadeset „osnovnih klasifikatora“ se koristi za većinu upotreba,[15] i 8822-rečni Nastavni plan za ocenu reči i slova za kinesko jezičnu spretnost[note 4] (kin. 汉语水平词汇与汉字等级大纲, pinjin: Hànyǔ Shuǐpíng Cíhuì yú Hànzi Děngjí Dàgāng) piše 81. klasifikatora.[16] Na celini, međutim, sistem klasifikatora je toliko složen, da su specijalni rečnici o klasifikatorima objavljeni.[note 5]

Brojivi i zbirni klasifikatori

Klasifikator kategorizuje klasu imenica birajući neku categorizes a class of nouns by picking out some istaknuti deo opažajuće osobine... koje su trajno povezani sa entitetima koje imenuje klasa imenica; merna reč ne kategoriše, ali označava količinu entiteta nazvan po imenici.
— Tai (1994, p. 2), naglasak dodat

U okviru skupa nominalnih klasifikatora, lingvisti generalno prave razliku između „brojivih klasifikatora“ i „zbirnih klasifikatora“. Pravi brojivi klasifikatori[note 6] se koriste za imenovanje i brojanje jedne brojive imenice,[13] na primer,  (, jedna-klas. knjiga) mogu biti prevedeni na srpskohrvatski kao „jedna knjiga“ ili samo „knjiga“.[17] Štaviše, brojivi klasifikatori ne mogu se koristiti sa zbirnim imenicima: isto što govornik srpskohrvatskog ne može obično da kaže *„pet blata“, govornik kineskog ne može reći * (, pet-klas. blata). Za takve zbirne imenice, mora se koristiti zbirne klasifikatore.

Zbirni klasifikatori ne biraju inherentne osobine pojedinih imenica kao što to brojivi klasifikatori rade, umesto toga oni spajaju imenice u brojive jedinice. Dakle, zbirni klasifikatori se generalno mogu koristiti sa više vrsta imenica. Na primer, dok zbirni klasifikatori  (, kutija) se mogu koristiti za brojanje kutiju sijalica ( , „jedna kutija sijalica“) ili knjiga ( , „jedna kutija udžbenika“), svaki od ovih imenica moraju da koriste drugačiji brojivi klasifikator kada se računaju samo po sebi (  „jedna sijalica“; naspram   „jedan udžbenik“). Dok brojivi klasifikatori nemaju direktni srpskohrvatski prevod, zbirni klasifikatori često imaju: fraze sa brojivim klasifikatorima kao što je  (, jedan-klas. osoba) može se samo prevesti kao „jedna osoba“ ili „osoba“, dok oni sa zbirnim klasifikatorima kao što je  (, jedna-gomila-osoba) se može prevesti kao „gomila ljudi“.[18] Svi jezici, uključujući srpskohrvatski, imaju zbirne klasifikatore, ali brojivi klasifikatori su jedinstveni za neke „klasifikatorske jezike“, i nisu deo gramatike srpskohrvatskog osim nekoliko izuzetnih slučajeva kao što su broj grla stoke.[19]

U opsegu zbirnih klasifikatora, autori su predložili podelu koja se zasniva na način na koji zbirni klasifikatori organizuju imenice u brojivim jedinicama. Jedan od ovih su merne jedinice (takođe poznate kao „standardne mere“),[20] koji svi jezici treba da imaju u cilju da mere predmete; ovu kategoriju obuhvata jedinice kao što su kilometri, litri ili funti.[21] Kao i drugi klasifikatori, oni takođe mogu stajati bez imenice, tako, na primer:  (, funta) može se pojaviti kao oba  (, „tri funte mesa“) ili samo  (, „tri“ funte“, nikad * ).[22] Druge predložene vrste zbirnih klasifikatora uključuju „kolektivne“[23] zbirne klasifikatore, kao što su  (, „jedna gomila ljudi“), koja grupiše stvari manje precizno, i „kontejner“[24] zbirne klasifikatore, koja grupiše stvari po kontejnerima u koje dolaze, kao u  (, „jedna zdela čorbe“) ili  (yì bāo táng, „jedna vreća šećera“).

Dok su zbirni klasifikatori univerzalni, brojivi klasifikatori se pojavljuju samo u nekim jezicima.[19] Razlika između brojivih klasifikatora i zbirnih klasifikatora može se opisati kao razlika između kvantifikacije i kategorizacije: drugim rečima, zbirni klasifikatori prave jedinicu pod kojom se nešto meri (npr. kutije, skupovi, gomile, delovi, itd.), dok brojivi klasifikatori samo imenuju postojeće stvari.[25] Većina reči mogu se pojaviti sa oba brojivom klasifikatoru i zbirnom klasifikatoru; na primer, piza može se opisati kao oba (, „jedna piza“, bukvalno „jedna pita pice“), korišćenjem brojivog klasifikatora, i kao (, „jedno parče pice“), koristeći zbirnog klasifikatora. Pored ovih semantičkih razlika, postoje razlike u gramatičkom ponašanju brojivih klasifikatora i zbirnih klasifikatora;[26] na primer, zbirni klasifikatori može se promeniti sa malim skupom prideva (npr.  , „jedna velika gomila ljudi“), dok brojivi klasifikatori obično nemogu (npr. *  nikad nije kažen za „jedna velika osoba“; umesto pridev mora da menja imenicu:  ).[27] Još jedna razlika je da brojivi klasifikatori često se mogu zameniti „običnim“ klasifikatorima (), bez nikakve očigledne promene u značenju, dok zbirni klasifikatori to ne mogu.[28] Sintaksničari Liza Čeng (engleski: ) i Rint Sibesma (engleski: ) predlažu da brojivi klasifikatori i zbirni klasifikatori imaju različite osnovne sintaktičke strukture, gde brojivi klasifikatori formiraju „klasifikatorske fraze“,[note 7] i budući da su zbirni klasifikatori kao vrsta relativne rečenice koja samo izgleda kao klasifikatorska fraza.[29] Razlika između brojivih klasifikatora i zbirnih klasifikatora je često nejasno, međutim, i drugi lingvisti su predložili da brojivi klasifikatori i zbirni klasifikatori možda nisu fundamentalno drugačiji. Oni postavljaju da su „brojivi klasifikatori“ i „zbirni klasifikatori“ krajnost kontinuuma, gde većina klasifikatora spadaju negde između.[30]

Glagolski klasifikatori

Postoji skup „glagolskih klasifikatora“ koji se koriste za brojanje koliko puta neka radnja se događa, umesto da broji predmete; ovaj skup uključuje , , , i , koje se približno prevode na „puta“.[31] Na primer:  (, Ja ići-PROŠLO tri-klas. Peking, „Ja sam bio u Pekingu tri puta“) koristi takozvani „glagolski klasifikator“.[32] Izvan ovih samo-glagolskih klasifikatora, međutim, podela klasifikatora u „glagolske“ i „imeničke“ je kontroverzno.[33] Ćijen Hu (engleski: ) definiše „glagolske klasifikatore“ kao klasifikatore „koje se pojavljaju u numeričkoj imeničkoj frazi gde upravna imenica je povezana sa akcijom“[34], i Čarls Liov (engleski: ) i Sandra Tomsonova (engleski: ) mandarinska referentna gramatika piše za njih da su u suštini isti kao imenični klasifikatori—u svim njihovim primerima za  ()  opšti glagolski klasifikator koji se može koristiti za klasifikaciju bilo koje događaje (kao što su takmičenja, požari, i filmovi). Glagolski klasifikator se koristi na isti način kao što se koristi imenični klasifikator.[35]

Remove ads

Odnos prema imenici

Thumb
Riba
,
Pantalone
,
Thumb
Reka
,
Thumb
Klupa
,
Ovi dugački i savitljivi predmeti mogu biti sa klasifikatorom  () .[36]

Različiti klasifikatori često odgovaraju različitim određenim imenicama. Na primer, knjige često koriste klasifikator  , pločasti predmeti koriste  () , životinje koriste  () , mašine koriste  , velike zgrade i planine koriste  , itd. U okviru ovih kategorija ima i dalje podela—dok većina životinja koriste  () , domaće životinje koriste  () , duge i savitljive životinje koriste  () , i konji koriste  . Isto tako, dok duge stvari koje su savitljivi (kao konopci) često koriste  () , dugačke stvari koji su rigidni (kao što su štapovi) koriste  , osim ako su takođe okrugli (kao olovke ili cigarete), u kom slučaju u nekim dijalektima koriste  .[37] Klasifikatori se takođe razlikuju po koliko su specifični, neki (kao što je   za cveće) se uglavnom koristi samo za jedan predmet, dok drugi (kao što je  ()  za duge i savitljive stvari, jedno-dimenzijalne stvari, ili apstraktne stvari kao izveštaji vesti)[note 8] su mnogo manje ograničeni.[38] Specifične faktori koji regulišu koji klasifikatori su upareni sa kojim imenicama su predmet rasprave među lingvistima.

Kategorije i prototipovi

Dok zbirni klasifikatori obično ne nose ikakve semantičke odnose na imenicama kojima se koriste (npr. kutija i knjiga nisu srodni u značenju, ali ipak se može reći „kutija knjiga“), brojivi klasifikatori to rade.[29] Precizna priroda tog odnosa, međutim, nije pouzdana, jer ima toliko velika razlika u načinu na koje predmeti mogu da se organizuju i kategorizuju sa klasifikatorima. Iskaz semantičke veze može biti labavo grupisani u kategorijske teorije, koji predlažu da brojivi klasifikatori se podudaraju sa predmetima samo na osnovu inherentne osobine tih objekata (kao što je dužina ili veličina), i prototipne teorije, koje predlažu da ljudi nauče da svrstaju brojive klasifikatore na određeni prototip predmeta i ostalih predmeta koji su slični tom prototipu.[39]

Kategoričan, „klasični“[40] pogled klasifikatora je da svaki klasifikator predstavlja kategoriju sa skupom uslova; na primjer, klasifikator  () tiáo bi predstavljao kategoriju definisanu kao svi predmeti koji ispunjavaju uslove da budu duge, tanke i jednodimenzionalne—i imenice koje koriste tog klasifikatora moraju da ispunjavaju sve uslove koje se odnose na tu kategoriju. Neke uobičajene semantičke kategorije u koje brojivi klasifikatori se tvrde da organizuje imenice uključuju kategorije oblika (dug, ravan ili okrugao), veličinu (veliko ili malo), čvrstoća (meko ili tvrdo), životnost (čovek, životinja ili stvar),[41] i funkciju (alati, kola, mašine, itd.).[42]

Thumb
Mazga
kin. 骡子, pinjin: luózi
Thumb
Magarac
kin. 驴子, pinjin: lǘzi
Klasifikator za konja  pǐ se koristi od nekih za mazge i deve, ali ređe za manje „konjskog“ magarca, sugerišući da je izbor klasifikatora pod uticajem prototipične bliskosti. [43]

Sa druge strane, zagovornici prototip teorije predlože da brojivi klasifikatori ne mogu da imaju urođene definicije, da su povezani sa imenicom koja je prototip te kategorije, i imenice koje imaju „porodičnu sličnost“ sa prototipnom imenicom će koristiti isti klasifikator.[note 9] Na primer, konj u kineskom koristi klasifikator  pǐ, kao u  (sān pǐ mǎ, „tri konja“)—u savremenom kineskom reč nema značenje. Ipak, imenice koje označavaju životinje koje izgledaju kao konji, takođe često koriste isti klasifikator, i maternji govornici češće koriste klasifikator ako životinja više liči na konja.[43] Osim toga, reči koje ne ispunjavaju „kriterijume“ semantičke kategorije mogu i dalje da koriste tu kategoriju zbog svoje asocijacije sa tim prototipom. Na primer, klasifikator  () kè se koristi za male okrugle predmete, kao u rečenici  (yì kē zǐdàn, „jedan metak“); kada reč kao što je  (yuánzǐdàn, „atomska bomba“) kasnije uvedena u jezik ona je takođe koristila ovaj klasifikator, iako oni nisu mali i okrugli—stoga, klasifikatora mora da je bio dodeljen zbog asocijacije reči za metak, koji je delovao kao „prototip“.[44] Ovo je primer „generalizacije“ od prototipa: Erbau (engleski: ) je predložio da, kada deca uče brojive klasifikatore, oni prolaze kroz faze, prvo uče samo parove klasifikator-imenica (kao što je  tiáo yú, klas.-riba), zatim koriste taj klasifikator sa više imenicama koje su slične prototipu (kao što su druge vrste ribe), onda konačno koriste skupa imenica koji generalizuje semantičke osobine povezane sa klasifikatorom (kao što je dužina i savitljivost) tako da klasifikator onda može se koristiti sa novim rečima koje ta osoba posle dođe u susret.[45]

Neka uparivanja klasifikatora-imenice su arbitrarni, ili izgledaju savremenim govornicima da nemaju semantičku motivaciju.[46] Na primer, klasifikator  bù može se koristiti za filmove i romane, ali i za automobile.[47] Neki od ovih proizvoljnosti može biti zbog onoga što neki lingvisti zovu „fosilizacija“, pri čemu neki brojivi klasifikatori gubi smisao tokom istorijskih promena, ali ostaju u paru sa nekim imenicama. Na primer, klasifikator  pǐ koji se koristi za konje ne znači ništa danas, ali u klasičnom kineskom jeziku možda se odnosio na „zapregu konja“,[48] par konjskih skeleta,[49] ili parivanje čoveka i konja.[50][note 10] Proizvoljnost može nastati kada je klasifikator posuđen, zajedno sa svojom imenicom, iz dijalekta u kojoj ima jasno značenje u onom koji nema.[51] U oba ova slučaja, korišćenje klasifikatora bude više upamćen po saradnji sa određenim „prototipnim“ imenicama (kao što je konj) nego po razumevanju semantičkih kategorija, i tako samovolja se koristi kao argument u korist prototipne teorije klasifikatora.[51]

Neutralizacija

Pored brojnih „specifičnih“ brojivih klasifikatora koji su gore opisani, kineski ima „opšti“ klasifikator (), izgovoren gè u mandarinskom.[note 11] Ovaj klasifikatora se koristi za ljude, neke apstraktne koncepte, kao i druge reči koje nemaju posebne klasifikatore (kao 汉堡包 hànbǎobāo „hamburger“),[52] i može se koristiti kao zamena za specifične klasifikatore kao što su  () zhāng ili  () tiáo, posebno u neformalnom govoru. Već se uočilo još 1940-tih godina da upotreba je u porastu i da postoji opšta tendencija da se određeni klasifikatori zamene sa njim.[53] Brojne studije su objavili da i odrasli i deca imaju tendenciju da koriste kada ne znaju odgovarajući brojivi klasifikator, pa čak i kada znaju ali govore brzo ili neformalno.[54] Zamena određenih klasifikatora sa opštim je poznaje kao klasifikatorska neutralizacija[55] („“ u kineskom, bukvalno „klasifikator 个-izacija“[56]). Ovo se često dešava kod dece[57] i afazijancima (pojedinci sa poremećajem u izgovaranju i razumevanju reči prouzrokovan oštećenjem prednjim dio mozga),[58][59] i normalni govornici takođe često neutrališu. Takođe, mnogi govornici znaju o odgovarajućim klasifikatorima za reči koje izgovaraju i veruju, kada su upitani, da ti klasifikatori su obavezni, ali ipak koriste bez realizije u stvarnom govoru.[60] Kao rezultat toga, u svakodnevnoj upotrebi univerzalni klasifikator je „stotinu puta češći“[61] nego specijalizovane vrste.

Ipak, nije u potpunosti zamenio ostale brojive klasifikatore, i još uvek postoji mnogo situacija u kojima je neprikladno da zameni specifične klasifikatore.[53] Može postojat poseban model od kojeg parovi klasifikator-imenica mogu biti „neutralisani“ da koriste opšteg klasifikatora, i koji ne mogu. Naročito reči koje su najviši prototip za svoju kategoriju, kao što je papir za kategoriju imenica koji koristi „ravni/kvadratni“ klasifikator  () zhāng, imaju manju šansu da se kažu sa opštim klasifikatorom.[62]

Varijacija u upotrebi

Thumb Thumb
Reč slika moše imati klasifikator  () zhāng i  fú; obe fraze imaju isto značenje, ali prenose različite stilske efekte.[63]
Zavisno koji klasifikator se koristi, imenica  lóu može opisati ili ovu zgradu, kao u  (yí zuò lóu „jedna zgrada“), ili spratovi zgrade, kao u  (èrshí céng lóu, „dvadeset spratova“).[64]

Ne postoji jedan-prema-jedan uparivanje između brojivih klasifikatora i imenica. Postoji velika varijacija među dijalektima i govornicima na koji način klasifikatori se koriste za iste reči, i govornici se često ne slažu koji klasifikator je najbolji.[65] Na primer, za kola neki ljudi koriste  bù, drugi  tái, dok još treći koriste  () liàng; kantonski koristi  gaa3. Čak i u okviru jednog dijalekta ili kod jednog govornika, ista imenica može preduzeti različite zbirne reči u zavisnosti od stila koja osoba govori ili različitih nijansa koja osoba želi preneti. Primer ovoga je reč za osobu,  rén, koja koristi zbirnu reč  () gè normalno, ali koristi  kǒu kada se broji broj ljudi u domaćinstvu, i  wèi kada neko bude posebno ljubazan ili počasan, i  míng u formalnim, pisanim kontekstima[66] Neki brojivi klasifikatori takođe mogu da se koriste sa imenicom koja obično nema veze sa njom, za metaforičnog efekat, kao u  (yí duì fánnǎo, „jedna gomila brige/problema“).[67] Konačno, jedna reč može imati više brojivih klasifikatora da prenese sasvim različita značenja—to jest, izbor klasifikatora čak može da utiče na značenje imenice. Kao ilustracija,  sān jié kè znači „tri nastave“ (kao u: „Ja imam tri nastave danas.“), dok  sān mén kè znači „tri kurseva“ (kao u: „Ja sam se upisao u tri kurseva ovog semestara.“), iako imenica u obe rečenice je ista.[64]

Remove ads

Svrha

U istraživanju klasifikatorskih jezika, a posebno kineskih klasifikatora, lingvisti su tražili zašto brojivi klasifikatori (za razliku od zbirnih klasifikatora) uopšte postoje. Zbirni klasifikatori su prisutne u svim jezicima, jer su to jedini način da se „broje“ zbirne imenice koje nisu prirodno podeljeni na jedinice (kao, na primer, „tri mrlje blata“ u srpskohrvatskom; *„tri blata“ nije gramatički pravilno). S druge strane, brojivi klasifikatori nisu prirodo obavezni, i odsutni su u većini jezika.[19][note 12] Osim toga, brojivi klasifikatori se koriste sa „neočekivanom niskom frekvencijom“;[68] u mnogim okolnostima, govornici izbegavaju specifične klasifikatore koristeći samo golu imenicu (bez broja ili pokaznom zamenicom) ili koristeći opšteg klasifikatora  gè.[69] Lingvisti i tipologisti kao Džozef Grinberg su predložili da određeni brojivi klasifikatori su semantički „višak“, ponavljajuća informacija prisutna u imenici.[70] Brojivi klasifikatori mogu da se koriste stilski,[66] i takođe može koristiti da razjasni ili ograniči namenjeni smisao govornika kada se koristi nejasna ili dvosmislena imenica; na primer, imenica  kè „razred“ može da se odnosi na kurseve u semestru ili određene nastave tokom dana, u zavisnosti da li klasifikator  () mén ili  () jié se koristi.[71]

Jedno objašnjenje za postojanje brojivih klasifikatora je da služi više kao kognitivna nego praktična svrha: drugim rečima, oni obezbeđuju lingvistički način da govornici organizuju ili kategorišu stvari.[72] Alternativni nalog je da oni služe više kao diskursna i pragmatička funkcija (funkcija kada ljudi međusobno komuniciraju) nego apstraktna funkcija u umu.[69] Naročito, on je predložio da brojivi klasifikatori mogu da se koriste za nove ili nepoznate predmete unutar diskursa,[72] da uvedu značajne ličnosti ili predmete u priči ili razgovoru,[73] ili da uvažu važne informacije ili predmete praveći ih veće i istaknutije.[74] Na ovaj način, brojivi klasifikatori možda ne služe funkciju apstraktne gramatike ili kognitiva, ali možda pomažu u komunikaciji praveći važnu informaciju biše primetljivu.

Remove ads

Historija

Klasifikatorske fraze

Thumb
zapisa na oklopu kornjače iz dinastije Šang. Takvi zapisi daju neke od najranijih primera fraza brojeva od kojih su kasnije postali kineski klasifikatori.

Dijahronijski lingvisti su ustanovili da fraze koje su se sastojili od imenica i brojeva prošli su kroz nekoliko strukturnih promena u starokineskom i srednjo kineskom jeziku prije nego što su se klasifikatori pojavili. Najraniji oblici možda su bili broj – imenica, kao srpskohrvatski (tj. „pet konja“), ili ređe imenica – broj („konja pet“), oba su potvrđena u zapisima na oklopima kornjača pre-arhaičnog kineskog jezika (oko 1400. g. pne. do 1000. g. n. e.).[75] Prvi oblici rečenice koji liče na klasifikatorske strukture su redosledi imenica – broj – imenica, koji su postojali u pre-arhaičnom kineskom jeziku ali su bili ređi od redosleda broj – imenica. U ovim strukturama, ponekad prva i druga imenica su bila identična (imenica 1 – broj – imenica 1, kao u „konja pet konja“) a u drugim struktura druga imenica nije bila ista, ali be bila semantički srodna (imenica 1 – broj – imenica 2). Po nekim dijahronijskim lingvistima, imenica 2 u ovim strukturama može se smatrati kao ran oblik brojivog klasifikatora i čak se bio zvao „odjekivi klasifikator“; mada ova spekulacija nije univerzalno prihvaćena.[76] Iako pravi brojivi klasifikatori nisu se još pojavili, zbirni klasifikatori su bili uobičajeni, u strukturama kao što je "vino – šest – yǒu" (reč   predstavljao je kontejner vina) koji znači "šest vina".[76] Ovi primjeri predlažu da zbirni klasifikatori prednjače brojive klasifikatore po nekoliko vekova, iako nisu se pojavljivali u istom redu reči kao što je to danas.[77]

Možda baš od ove vrste strukture su brojivi klasifikatori nastali, prvobitno zamenjujući drugu imenicu (u strukturama gde je bila imenica nego zbirni klasifikator) da doprinese imenica – broj – klasifikator. To jest, strukture kao što su „konja pet konja“ možda su bili zamenite za „konja pet klasifikator“, najverovatnije za stilske razloge kao što je da se izbegne ponavljanje.[78] Drugi razlog pojave brojivih klasifikatora možda je bio da se izbegne konfuzija ili dvosmislenosti koja bi mogla nastati pri brojanju predmeta koristeći samo zbirne klasifikatore— tj., da se razjasni kada se odnosi na jednu stvar i kada se odnosi na jednu meru stvari.[79]

Istoričari se slažu da u nekom trenutku istorije redosled reči u ovoj strukturi se promenuo, stavljajući imenicu na kraju nego na početku, kao u današnjoj strukturi broj – klasifikator – broj.[80] Prema dijahronijskom lingvistu Alen Pejraub-u (engleski: ), najranija pojava ove strukture (mada sa zbirnim klasifikatorima, umesto brojivim klasifikatorima) se pojavljuje u kasnom periodu starokineskog jezika (500. g. pne. do 200. g. p. n. e). U to vreme, dio broj – zbirni-klasifikator u strukturi imenica – broj – zbirni-klasifikator je ponekad bio premešten ispred imenice. Pejraub spekuliše da se ovo desilo kad je ovo postepeno raščlanjeno kao atribut (slično pridevu) upravne imenice, za razliku od jednostavnog ponavljanja kao što je to bilo ranije. Zbog toga što kineski generalno stavlja atribute pred određenih reči, kao u srpskohrvatskom, zamena je možda bila podstaknuta ovom uprošćenju. Do ranog dela nove ere, imenice koje su se pojavljivali u „klasifikatorskoj poziciji“ su počeli da gube svoje značenje dok nisu postali pravi klasifikatori. Procene kada su klasifikatori prošli kroz najviše razvoja se razlikuju: Vang Li tvrdi da period najvećeg dala njihovih razvoja je tokom dinastije Han (206. g. pne. - 220. g. n. e.),[81] dok Liju Širu (engleski: ) procenjuje da je to bilo tokom perioda severnih i južnih dinastija (420. – 589. g. n. e.),[82] i Pejraub bira dinastiju Tang (618. – 907. g. n. e.).[83] Bez obzira na to kada su se razvili, Vang Lijenćing (engleski: ) tvrdi da oni nisu postali gramatički obavezni sve do negde oko 11. veka.[84]

Jezici ili jezičke grupe sa klasifikatorima (kao što je vijetnamski jezik, i tajski jezici) su veoma slični kineskom sistemu klasifikatora u gramatičkoj strukturi i parametrima od koje neki objekti su grupisani zajedno. Prema tome, postoji rasprava oko toga koja je jezička porodica prvo razvila klasifikatore, a koja ih pozajmila—ili da li su svi ti sistemi klasifikatora domaćeg porekla i da su se razvili kroz jezičkog kontakta kroz istoriju.

Klasifikatorske reči

Većina savremenih brojivih klasifikatora su izvedene od reči koje su ranije bili samostalne imenice u starijim kineskim jezicima, i da su otada gramatikalizirane da postanu vezane morfeme.[85] Drugim rečima, brojivi klasifikatori imaju tendenciju da dolaze iz reči koje su bile specifične jednom smislu, ali su ga izgubili (proces poznat kao semantičko izbeljivanje)[nedostaje referenca].[86] Mnogi, međutim, i dalje imaju slične oblike koje služe kao samostalne imenice, kao što je to klasifikator  ()  za duge, predmete u obliku trake: savremena reč   znači „pojas“ ili „traka“.[67][87] Zbirni klasifikatori, sa druge strane, su više providni u smislu nego brojivi klasifikatori. Dok brojivi klasifikatori imaju neko istorijsko značenje, zbirni klasifikatori su još uvek punopravne imenice. Na primer,  (, šolja), je oba klasifikator kao u  (, „jedna šolja čaja“) i reč za šolju kao u  (, „šolja za vino“).[88]

Odakle ovi klasifikatori dolaze? Svaki ima svoju istoriju.
— Peyraube (1991, p. 116)

Nije uvek bio slučaj da svakoj imenici je potreban brojivi klasifikator. U mnogim istorijskim kineskim jezicima, korišćenje klasifikatora nije bilo obavezno, i klasifikatori su retki u spisima koji su preživeli.[89] Neke imenice su stekli klasifikatora ranije od drugih. Najranija dokumentovana upotrebe klasifikatora su za spisak predmeta, kao u poslovnim stvarima tako i u pripovedanju.[90] Tako, prve imenice koje su možda imali brojive klasifikatore su bile imenice koje predstavljaju „kulturno vredne“ stvari kao što su to konji, svitki i intelektualci.[91] Poseban status takvih predmeta je i dalje vidljiv danas: mnogi klasifikatori koje mogu biti samo u paru sa jednom ili dve imenice, kao što je   za konje[note 13] i   za pesme i poeziju, su klasifikatori za te iste „dragocene“ predmete. Takve klasifikatori čine čak trećinu klasifikatora koji se danas najčešće koriste.[15]

Klasifikatori nisu dobili zvanično priznanje kao leksička kategorija (dio govora) sve do 20. veka. Najraniji savremen tekst o klasifikatorima i njihovoj upotrebi bio je Ma Đijendžungovo rad Maovi osnovni principi za jasno pisanje () 1898. godine.[92] Od tada pa do 1940-tih, lingvisti, kao što su Ma, Vang Li, i Li Đinsji su tretirali klasifikatore samo kao tip imenice koja „izražava kvantitet“[81] Li Šusjang () je bio prvi koji ih je tretirao kao posebna kategorija, nazivajući ih „jedinične reči“ ( ) u njegovom radu 1940. godine: Struktura kineske gramatike () i konačno „merne reči“ (kin. 量词, pinjin: liàngcí, engleski: ) u Studije gramatike (). On je napravio ovu podelu koja je zasnovana na činjenici da su klasifikatori semantički beljeni[nedostaje referenca], i da se mogu koristiti direktno sa brojem, dok prave imenice trebaju da imaju zbirnu reč dodanu pre nego što se mogu koristiti sa brojem.[93] Nakon tog vremena, drugi nazivi su predloženi za klasifikatore: Gao Mingkaj (engleski: ) zvao ih „pomoćna imenica“ (kin. 助名词, pinjin: zhùmíngcí, engleski: ), Li Vangdao (engleski: ) „standardne metre“ (kin. 计标, pinjin: jìbiāo, engleski: ), i Japanski lingvista Mijavaki Kenosuke (engleski: ) zvao ih „prateće reči“ (kin. 陪伴次, pinjin: péibàncí, engleski: ).[94] U Nacrtu plana za sistem nastave kineske gramatike[nedostaje referenca] () prisvojen od Narodne Republike Kine 1954. godine, Liov naziv „merna reč“ ( ) je bio prisvojen kao službeno ime za klasifikatore u Kini.[95] Ovo ostaje najčešći termin koji se danas koristi.[10]

Univerzalni klasifikatori

Istorijski, nije uvek bio univerzalni klasifikator. Neki veruju da je ranije bio imenica za bambusovu stabljiku, te se postepeno proširio u upotrebi, da postane klasifikatora za mnoge stvari sa „upravnim, pojedinačnim osobinama“,[96] na kraju postajući univerzalni klasifikator jer se često koristio sa običnim imenicama.[97] Klasifikator je zapravo povezan sa tri različita homofonijska znakova: , (korišten danas kao tradicionalni znak jednak uprošćenom ), i . Dijahronijski [istorijski] lingvist Lijenćing Vang (engleski: ) tvrdi da ovi znakovi zapravo potiču od različitih reči, i da samo ima originalno značenje za „bambusovu stabljiku“.[98] Ona tvrdi da je od početka bio korišten kao univerzalni klasifikator, i možda je bio izveden od ortografijskog sličnog , jedan od najranijih univerzalnih klasifikatora.[99] se kasnije spojio sa jer su bili slični u izgovoru i značenju (oba korištena kao univerzalni klasifikatori).[98] Takođe, ona tvrdi da je bila različita reč (sa značenjem koja imaju veze sa „delimično“ ili „biti jedan deo“), i kasnije se spojila sa iz istih razloga kao je to učinila; ona takođe tvrdi da je „stvorena“, već od dinastije Han, da zameni .[100]

Niti je bio jedini univerzalni klasifikator u istoriji kineskog jezika. Pomenuti je bio korišten kao univerzalni klasifikator prije Ćin dinastije (221. g. pne.); originalno je bila imenica koje se odnosila na pojedinačne stvari iz niza povezanih školjki ili odjeća, i na kraju je došla da se koriste kao klasifikator za „pojedinačne“ stvari (za razliku od par ili skup stvari) prije nego što je postala univerzalni klasifikator.[101] Još jedan univerzalni klasifikator je bio , koji se ranije odnosio na male grančice. Zbog toga što grančice su se koristile za brojanje stvari, je postala brojiva reč: bilo kakvi predmeti, uključujući ljude, mogli su se brojati kao „jedan , dva “, itd. je bio najčešći klasifikator tokom Južnih i severnih dinastija (420–589. n. e.),[102] ali danas više nije univerzalni klasifikator, i koristi se retko, kao specijalini klasifikator za čivije i značke.[103] Ketlin Arens (engleski: tvrdi da ( u mandarinskom i u tajvanskom jeziku), klasifikator za životinje u standardnom mandarinskom jeziku, je još jedan univerzalni klasifikator u tajvanskom i možda će postati isto takav u mandarinskom jeziku pričan u Tajvanu.[104]

Remove ads

Povezano

Napomene

  1. [N 1]
    Preko različitih vrsta kineskog jezika, fraze klasifikator-imenica mogu imati malo drukčije interpretacije (naročito u interpretaciji određenosti u klasifikatorskim imenicima za razliku od golih imenica), ali potreba da klasifikator dođe između broja i imenice je manje ili više isto u glavnim vrstama kineskog (Cheng & Sybesma 2005).
  2. [N 2]
    Vidi, na primer, slične rezultate u kineskom korpusu od Centra za kineske lingvistike u Univerzitetu Pekinga: 天空一片.
  3. [N 3]
    Dodatne razlike između zbirnih i brojivih, i nominalnih i glagolskih imenica su opisane dole, razni lingvisti su predložili dodatne divizije klasifikatora po vrsti. He (2001, chapters 2 and 3) sadrži pregled ovih.
  4. [N 4]
    Nastavni plan za ocenu reči i slova za kinesko jezičnu spretnost je standardizovana mera za ispit znanja vokabulara i znakova, koji se koristi u Narodnoj Republici Kini za testiranje srednjo školskih, visoko školskih, i stranih učenika. Najnovije izdanje objavljeno 2003. godine od strane Centra za ispitivanje pri Nacionalnog komiteta kineske spretnosti.
  5. [N 5]
    Uključujući sledeće:
    • Chen, Baocun (陈保存) (1988). Chinese Classifier Dictionary (汉语量词词典). Fuzhou: Fujian People's Publishing House (福建人民出版社). ISBN 9787211003754.
    • Fang, Jiqing; Connelly; Michael (2008). Chinese Measure Word Dictionary. Boston: Cheng & Tsui. ISBN 0887276326.
    • Li, Ziping (刘子平) (1996). Chinese Classifier Dictionary (汉语量词词典). Inner Mongolia Education Publishing House (内蒙古教育出版社). ISBN 9787531127079.
  6. [N 6]
    Brojivi klasifikatori se takođe ponekad zovu „pojedinačani klasifikatori“, (Chao 1968, p. 509) ili samo „klasifikatori“ (Cheng & Sybesma 1998, p. 3).
  7. [N 7]
    „Klasifikatorske fraze“ su slični imeničkim frazama, ali sa klasifikatorom nego imenicom kao upravnim članom (Cheng & Sybesma 1998, pp. 16–17).
  8. [N 8]
    Ovo može biti zbog toka jer službeni dokumenti tokom Han dinastije su pisani na dugim trakama bambusa, što su činili „trake posla“ (Ahrens 1994, p. 206).
  9. [N 9]
    Teorija opisana u Ahrens (1994) i Wang (1994) se takođe odnosi unutar tih radova kao „prototipne“ teorije, ali se razlikuje donekle od verzije prototipne teorije opisane ovde; umesto da tvrde da su pojedini prototipovi izvor za klasifikatorsko značenje, ovi autori smatraju da klasifikatori se još uvek zasnivaju na kategorijima sa svojim karakteristikama, ali da te kategorije imaju mnogo osobina, i „prototipovi“ su reči koje imaju sve karakteristike te kategorije, dok ostale reči u kategoriji imaju samo neke osobine. Drugim rečima: „postoje osnovni i marginalni članovi jedne kategorije ... ali član te kategorije ne mora imati sve karakteristike te kategorije“(Wang 1994, p. 8). Na primer, klasifikator  kè se koristi za kategoriju drveća, koja može imati osobine kao što su: „ima stablo“, „ima lišće“, „ima grane“ i „jeste listopadno“; javori bi bili prototip ove kategorije, jer oni imaju sve ove osobine, dok palme samo imaju stablo i lišće i tako nisu prototipični(Ahrens 1994, pp. 211–12).
  10. [N 10]
    Očigledno neslaganje između definicija koje različiti autori daju može da odrazuje različite upotrebe ovih reči u različitim vremenskim periodima. Dobro je potvrđeno da su mnogi klasifikatori prošli kroz česte promene značenja kroz istoriju (Wang 1994; Erbaugh 1986: str. 426–31; Ahrens 1994: str. 205–206), tako  pǐ je možda imao sva ova značenja u različitim periodima u istoriji.
  11. [N 11]
    1994. godine, Ketlin Arens (engleski: ) je tvrdila da klasifikator za životinje—, izgovoren zhī u mandarinskom i jia u tajvanskom jeziku—je u procesu da postane drugi opšti klasifikator u mandarinskom jeziku govoren u Tajvanu, i već se koristi kao opšti klasifikator u samom tajvanskom jeziku (Ahrens 1994, p. 206).
  12. [N 12]
    Iako srpskohrvatski nema produktivan sistem brojivih klasifikatora i ne smatra se da je „klasifikatorski jezik“, ipak ima nekoliko konstrukcija, uglavnom arhaičnih ili specijalnih, koji liče na brojive klasifikatore, kao što je „ grla stoke“ (T'sou 1976, p. 1221).
  13. [N 13]
    Danas, može se takođe koristiti za balu tkanine.
Remove ads

Izvori

Loading content...

Bibliografija

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads