Klasifikacija opasnih materija
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Klasifikacija opasnih materija se vrši prema sledećoj podeli u devet klasa
Klasa 1. Eksplozivne supstance
 |
Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvođenje eksplozija i pirotehničkih efekata dele se na razrede |
- 1.1. Materije i predmeti kojima je imanenta opasnost od akumulirane (koncentrisane, masene) eksplozije (akumulirana eksplozija je ona eksplozija koja dovodi do toga da praktično celokupno punjenje trenutno reaguje). Primeri: TNT, barut, nitroglicerin, ANFO (smeša amonijum nitrata i dizel goriva, ponekad kerozina). Ovaj eksploziv je najzastupljeniji u rudarstvu (ugalj, metali) i u građevinarstvu.
- 1.2. Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja šarpnela ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije. Primer: bombe, granate, protivgradni projektili.
- 1.3. Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od vatre (požara), manjih detonacija, rasejavanja šarpnela ili od obe ove poslednje opasnosti zajedno ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije. Koje prilikom sagorevanja oslobađaju značajnu energiju putem zračenja ili koje progresivno sagorevaju proizvodeći manje detonacije, manja rasejavanja šrapnela ili oba ova efekta zajedno. Primer: raketno gorivo, sredstva vatrometa.
- 1.4. Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slučaju upaljenja ili inicijacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograničeni na pakete tako da se ne očekuje izbacivanje fragmenata znatnije veličine ili opsega. Spoljašnji požar ne sme dovesti do toga da praktično celokupni sadržaj paketa trenutno eksplodira. Primep: petarde, manevarski metak.
- 1.5. Materije kojima je imanenta opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatnoća njihovog aktiviranja ili prelaza sa normalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza zaista vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okruženja zahvaćenog požarom. Primer: eksploziv GX20
- 1.6. Izrazito neosetljivi predmeti kojima nije imanenta opasnost od akumulirane eksplozije. Predmeti sadrže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogućnost akcidentalnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum
Remove ads
Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnom stanju ili rastvoreni pod pritiskom
Gasovi se ne razvrstavaju u ambalažne grupe kao većina materija već postoji podela na razrede. To je zbog toga što različiti gasovi imaju opasne karakteristike ali ipak pripadaju istoj generičnoj porodici. Aerosoli se takođe svrstavaju u klasu 2.
 |
 |
 |
Remove ads
Klasa 3. Zapaljive tečnosti
 |
Ovoj grupi pripadaju tečnosti sa tačkom ključanja od 35°C ili nižom i tačkom paljenja (plamište) od 60.5°C ili nižom. Zapaljive tečnosti klase 3 su najuobičajenije materije koje se prevoze. One pokrivaju širok opseg materija kao što su neki rastopi čvrstih materija neki tečni eksplozivi učinjeni neosetljivim, i sve tečnosti temperature paljenja ≤100°C (benzin, dizel, rastvarači, boje, razređivači, alkoholi itd.). Zapaljive tečnosti su podeljene u ambalažne grupe. |
| Ambalažna grupa I | Visoko zapaljive tečnosti sa tačkom ključanja ispod 35°C | Primer: dietil etar, ugljen disulfid |
| Ambalažna grupa II | Zapaljive tečnosti sa temperaturom paljenja manjom od 23°C i sa tačkom ključanja iznad 35°C | Primer: benzin, aceton, metanol |
| Ambalažna grupa III | Tečnosti sa tačkom paljenja iznad 23°C ali ne preko 61°C i tačkom ključanja većom od 35°C | Primer: kerozin, mineralni terpentin |
Klasa 4. Zapaljive čvrste materije
 Razred 4.1. |
Zapaljive čvrste materije koje se lako pale i lako sagorevaju | Primer: sumpor, heksamin, kamfor, naftalen, drveni ugalj |
 Razred 4.2. |
Supstance podložne spontanom paljenju | Primer: beli fosfor, alkili aluminijuma, vlažnav vuna, tekstilni otpaci |
 Razred 4.3. |
Materije koje emituju zapaljiv gas kada su vlažne ili burno reaguju sa vodom | Primer: aluminijum, magnezijum, cink, litijum, natrijum, kalcijum, kalijum |
Remove ads
Klasa 5. Oksidirajuće supstance
 Razred 5.1. |
Oksidirajući agensi različiti od organskih peroksida | Primer: vodonik peroksid, nitrati, hromati, hlorati, bromati |
 Razred 5.2. |
Organski peroksidi | Primer: benzoil peroksid, kumenhidroperoksid |
Klasa 6. Otrovne (toksične) i infektivne supstance
 Razred 6.1. a |
Otrovne supstance koje su sposobne da uzrokuju smrt ili ozbiljno oštećenje zdravlja ljudi | Primer: cijanidi, jedinjenja olova |
| Razred 6.1. b | Toksične supstance koje su štetne po zdravlje ljudi | Primer: pesticidi male toksičnosti |
 Razred 6.2. |
Infektivne supstance (biohazardni materijal koji može uzrokovati bolesti) | Primer: vakcine, patološki uzorci |
Klasa 7. Radioaktivne supstance
 Kategorija I |
Nivo radioaktivnosti ne prelazi 0,005 mSv/h na svakom delu spoljne površine tereta (transportni indeks 0) |
 Kategorija II |
Nivo radioaktivnosti je veći od 0,005 mSv/h ali ne veći od 5 mSv/h (transportni indeks veći od 0, ne veći od 1) |
 Kategorija III |
Nivo radioaktivnosti je veći od 0,5 mSv/h ali ne veći od 2 mSv/h (transportni indeks veći od 1, ne veći od 10) |
| Transportni indeks (TI) | Maksimalni radijacioni nivo u mikrosivertima po času na rastojanju od 1m od spoljašnje površine tereta podeljen sa 10 |
Remove ads
Klasa 8. Korozivne supstance
 |
Materije koje imaju sposobnost da kontaktom razore kožu i membrane ili u slučaju prosipanja da razore druga dobra i transportnu jedinicu |
Klasa 9. Mešovite opasne supstance
 |
Materije koje ne pripadaju navedenim klasama ali ipak predstavljaju opasnost. Primer: azbest |
Literatura
- Šimon Đarmati, Hemija opasnih materija, Viša politehnička škola, Beograd, 2006.
Povezano
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads