Kosta Čavoški
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Kosta Čavoški (26. oktobar 1941, Banatsko Novo Selo, Jugoslavija, okupaciona zona Nacističke Nemačke) je srpski pravnik, teoretičar prava, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik SANU i član Senata Republike Srpske.
Remove ads
Biografija
Rođen je 26. oktobra 1941. u Banatskom Novom Selu. završio je 29. juna 1964. godine s prosečnom ocenom 9,85, magistrirao na istom fakultetu 1969. godine, a doktorirao 1973. Početkom 1970. godine izabran za asistenta na predmetu Uvod u pravo.
Marta 1973. godine osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog kritike Ustavnih amandmana iz 1971. i podrške profesoru Pravnog Fakulteta Mihailu Ćuriću. Potom je 31. decembra 1975. godine jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća izbačen na ulicu zbog moralno-političke nepodobnosti.
Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Piščevi zapisi 1981—1991, na sto dvadeset drugoj strani, o Čavoškom piše: "Najhrabriji i najvredniji opozicionar iz naše grupe, jaka i moralna ličnost i sposoban pravnik". Njih dvojica su 1984. zajedno napisali program delatnosti Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.
Na Pravni fakultet je vraćen tek 1. januara 1991. godine u svojstvu redovnog profesora. Krajem 2003. godine izabran je za dopisnog člana SANU.
Član je Srpske radikalne stranke i osnivač nekadašnje Srpske liberalne stranke. Takođe je i član Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu. Kosta Čavoški je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.
Srpsku liberlanu stranku Čavoški je osnovao zajedno sa nekoliko viđenijih članova koji su istupili iz Demokratske stranke, a među kojima su bili Nikola Milošević i Saša Petrović, režiser. Stranka je bila monarhistički opredeljena i zalagala je se za povraćaj monarhije na čelo Srbije, rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku, zatim za podizanje spomenika stradalim Srbima, kao i za otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije, koja bi se bavila stradanjem Srba u prošlim ratovima.
Remove ads
Radovi
Pored većeg broja članaka objavio je sledeće knjige:
- Filozofija otvorenog društva. Politički liberalizam Karla Popera (1975)
- Mogućnosti slobode u demokratiji (1981)
- Ustavnost i federalizam. Sudska kontrola ustavnosti u anglo-saksonskim federacijama (1982)
- Stranački pluralizam ili monizam (1983), koautor Vojislav Koštunica;
- O neprijatelju (1989)
- Revolucionarni makijavelizam (1989)
- Tito – tehnologija vlasti (1991)
- Slobodan protiv slobode (1991)
- Pravo kao umeće slobode. Ogled o vladavini prava (1994)
- Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i državni oblici (1994)
- Na rubovima srpstva (1995)
- Ustav kao jemstvo slobode (1996)
- Uvod u pravo II (1996), koautor Radmila Vasić
- Zatiranje srpstva (1996)
- Lutka u tuđim rukama (1998)
- Hag protiv pravde (1998)
- Od protektorata do okupacije (1998)
- Apsolutna i ublažena pravda u Eshilovoj Orestiji (2001), koautor Mirjana Stefanovski.
Remove ads
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads