Led

Лед је вода у чврстом агрегатном стању. При температури од 0°Ц вода под нормалним тлаком прелази у чврсто стање. При смрзавању волумен воде у леденом стању повећава се за отприлике 1/9.^[1][2]

Уколико сте тражили диоду која емитује светлост (ЛЕД), видите чланак Светлећа диода.

За остале употребе, в. Лед (разврставање).

Ледени бријегови

Специфична топлота леда је дупло мања од воде у течном стању. Због тога се лед релативно брзо образује на површини воде расхлађене до температуре од 0 °Ц, а за његово топљење потребна је много мања количина топлоте (79,72 цал г -1) него за упаравање течне воде (539,6 цал г -1). Повећањем салинитета снижава се тачка мржњења воде; тако се морска вода (просечног салинитета од 35 г L -1) мрзне тек на -1,91 °Ц.^[3][4] Највеће количине леда у биосфери се налазе у поларним капама.

Лед није само својство крутости воде. Наиме, таква врста леда се у науци назива „водени лед“, док готово сваки гасовити спој при одређеним температурама и притиском може прећи у стање леда. Гледано у свемиру, на Марсу постоје одређене количине воденог леда, али нпр. на Плутону постоји метански лед, на Урану амонијаков лед итд.