Leukotrien

Leukotrieni su masni molekuli imunskog sistema koji doprinose inflamaciji kod astme i alergijskog rinitisa. Leukotrienski antagonist se koriste za lečenje tih bolesti.

LTA₄ Molekul sadrži četiri dvostruke veze, tri od kojih su konjugovane. Ovo je zajednička osobina A4, B4, C4, D4, i E4 molekula.

LTB₄

LTC₄ je cisteinil leukotrien

LTD₄

LTE₄

Leukotrieni su prirodni eikosanoidni lipidni posrednici. Leukotrieni koriste autokrinu i parakrinu signalizaciju za regulaciju telesnog responsa. Leukotrieni se proizvode u telu iz arahidonske kiseline enzimom 5-lipoksigenaza. Njihovo formiranje je obično praćeno nastankom histamina.

Tipovi

Primeri leukotriena su LTA₄, LTB₄, LTC₄, LTD₄, LTE₄, i LTF₄.

LTC4, LTD4 i LTE4 se često nazivaju cisteinilnim leukotrienima usled prisustva aminokiseline cisteina u njihovoj strukturi. Cisteinilni leukotrieni su sporo-reagujuće supstance anafilakse (SRS-A).

Istorija i ime

Ime leukotrien, koje je uveo švedski biohemičar Bengt Samuelson 1979., potiče od reči leukocit i trien (što ukazuje na činjenicu da ova jedinjenja imaju tri konjugovane dvostruke veze). Molekul koji je kasnije nazvan leukotrien C, "sporo reagujuća supstanca koja stimuliše glatke mišiće" (SRS) je originalno otkrivena između 1938 i 1940 od strane Feldberga i Kelaveja.^[1][2][3] Istraživači su izolovali SRS iz tkiva pluća posle dužeg period nakon izlaganja otrovu zmije i histaminu.

Biohemija

Sinteza

Leukotrieni su sintetisani u ćeliji iz arahidonske kiseline 5-lipoksigenazom. Katalitički mehanizam obuhvata umetanje kiseonika na specifičnoj poziciji arahidonske kiseline.

Put lipoksigenaze je aktivan u leukocitima, (mast ćelijama, eozinofilima, neutrofilima, monocitima, i bazofilima. Kad su te ćelije aktivirane, arahidonska kiselina se otpušta iz fosfolipidne ćelijske membrane fosfolipazom A2.