Macbeth

Мацбетх такођер позната као и "Шкотска представа" ^[1] је најкраћа и најкрвавија трагедија Wиллиама Схакеспеареа.

Мацбетх
Аутор(и)	Wиллиам Схакеспеаре
Оригинални наслов	Тхе Трагедy оф Мацбетх
Држава	Енглеска
Језик	енглески
Жанр(ови)	драма
Датум издања	1600-е

Највјероватније је написана 1606. године на почетку владавине Јамеса I, који је био Јамес VI од Шкотске прије него што је успио да ступи на енглески трон 1603. године. Јамес је био покровитељ схакеспеареове позоришне трупе, а све представе Схакеспеаре је написао за вријеме владавине Јамеса I. Макбет најјасније осликава драматургов блиски однос са сувереном. Усредсређујући се на Макбета, лика из хисторије Шкотске, Схакеспеаре је одао почаст свом краљу из шкотске лозе.

Макбет није схакеспеарова најсложенија позоришна представа, али је свакако једна од његових најмоћнијих и емоционално најинтензивнијих. Док су у другим великим трагедијама Wиллиама Схакеспеареа (као што су Хамлет и Отхелло) префињено истраживане интелектуалне неприлике с којима се суочавају њихови ликови и фине карактерне нијансе код њихових ликова, Макбет пада у лудило од самог почетка па све до краја. То је оштра, назубљена скица теме и карактера и као такви они су шокирали и фасцинирали публику готово четири стотине година.^[2]

О аутору

• Wиллиам Схакеспеаре

Радња

Плакат за америчку изведбу Макбета из 1884. године, у којем глуми Тхомас W. Кеене. На слици, у смјеру супротном од казаљке на сату с врха лијево: Макбет и Банко сусрећу вјештице; након убиства краља Данкана; банков дух; двобој Макбета и Мацдуффа; и слика Макбета.

Представа почиње с кратком појавом три вјештице, а онда се радња пребацује у војни логор, гдје шкотски краљ Данкан чује вијест да су његови генерали Макбет и Банко поразили двије одвојене инвазионе војске, једну из Ирске коју је предводио побуњени Мацдонwалд и другу војски из Норвешке. Након њихових тешких битака са овим непријатељским снагама, Макбет и Банко сусрећу вјештице док су оне прелазиле пустаре. Вјештице предсказују да ће Макбет постати "тхане (титула шкотског племства) од Цаwдора" и на крају краљ Шкотске. Оне такођер предсказују да ċе макбетов пратилац Банко створити линију шкотских краљева иако сам Банко никада неће бити краљ. Убрзо, вјештице нестају. Макбет и Банко се према овим пророчанствима скептично односе све док неки људи у служби краља Данкана не дођу да се захвале двојици генерала због њихових побједа у борби и да их обавијесте да је Макбет заиста именован титулом "тхане од Цаwдора". Претходник са овом титулом је издао Шкотску борећи се на страни Норвежана и краљ Данкан га је осудио на смрт. Макбет је заинтригиран остатком пророчанства три вјештице и могућношċу да ће уистину бити окруњен за краља, али је несигуран шта може очекивати. Посјетио је краља Данкана са којим је планирао те ноћи да вечерају заједно у Инвернессу гдје се налази макбетов дворац. у Међувремену, Макбет пише својој супрузи госпођи Макбет говорећи јој све што се догодило.

Госпођа Макбет не пати од исте неизвјесности као њен муж. Она жели краљевство за њега и да он убије краља Данкана како би постао краљ. Након доласка Макбета у Инвернесс, она надјачава све приговоре свога мужа и наговара га да убије краља те исте ноћи.

Макбет и његова супруга планирају да напију и ошамуте два дворјанина у служби краља Данкана тако да их сљедећег јутра могу окривити за убиство. Они ће бити беспомоћни јер неће бити у стању да запамте ништа шта се десило претходне ноċи. Након што је Данкан заспао, Макбет га избоде ножем, упркос својим сумњама и броју натприродних знамења, укључујући и визију крвавог бодежа. Након што је смрт краља Данкана откривена сљедећег јутра, Макбет убија краљеве дворјанине, тобоже од бијеса због њиховог злочина и лахко преузима краљевство. Данканови синови Малцолм и Доналбаин бјеже у Енглеску и Ирску, у страху да ће онај ко је убио Данкана пожељети и њих да убије.

У страху од обистињења пророчанства вјештица да ће му банкови насљедници одузети пријестоље, Макбет унајмљује групу убица да убију Банка и његовог сина Флеанцеа. Постављају засједу Банкоу на путу до краљевске гозбе, али не успијевају да убију Флеанцеа који бјежи у ноћ. Макбет постаје бијесан схватајуċи да докле год је жив Флеанце, он ċе морати да страхује за своју власт. На гозбу те ноћи, банков дух посјеċује Макбета. Кад је угледао духа Макбет се уплашио изненадивши своје госте међу којима су били већина великаша из шкотског племства. Госпођа Макбет покушава неутрализирати штету, али начин на који Макбет влада подстиче повећање отпора његових племића и поданика. Уплашен, Макбет иде да посјети вјештице у њиховој пећини. Тамо му се показује низ демона и духова који га обавјештавају о даљњим пророчанствима: он се мора пазити Мацдуффа, шкотског племића који се противио ступању Макбета на трон; њему неċе бити у стању да нанесе зло ниједан мушкарац рођен од жене; и он ће бити сигуран све док бирнамска шума не дође у дворац Дунсинане. Макбету је након овога лакнуло и осјећао се сигурним, јер је знао да су сви људи рођени од жене и да се шуме не могу помјерати. Када је сазнао да је Мацдуфф побјегао у Енглеску да се придружи Малцолму, Макбет издаје наређење да се одузме дворац Мацдуффу и најсуровије од свега да госпођа Мацдуфф и њена дјеца буду убијени.

Када је вијест о погубљењу његове породице дошла до Мацдуффа у Енглеској, он је погођен тугом обећао освету. Принце Малцолм, данканов син је успио да подигне војску у Енглеској, а Мацдуфф му се прикључује јашуċи према Шкотској да се сукоби са макбетовом војском. Инвазија има подршку шкотских племића који су били згрожени и уплашени тиранским и убилачким понашањем Макбета.

Госпођу Макбет у међувремену муче напади ходања у сну у којем се жали на оно што сматра да су мрље од крви на њеним рукама. Прије доласка противника Макбета, он прима вијест да му се супруга убила због чега пада у дубоки и песимистички очај. Ипак, он чека Енглезе и утврђује дворац Дунсинане у који се повлачи с циљем да се брани сам, сигуран у пророчанства вјештица које му гарантују непобједивост. Макбет је у страху када је сазнао да енглеска војска напредује на дворац Дунсинане заштићени гранама усјеченим из бирнамске шуме. Бирнамска шума заиста долази у дворац Дунсинане испуњавајући половину пророчанства вјештица.

У бици Макбет се бори храбро, али енглеске снаге постепено надвладају његову војску и заузимају дворац. На бојном пољу, Макбет наилази на осветољубивог Мацдуффа који изјављује да он није био "рођен од жене", него је умјесто тога био "неблаговремено отргнут" из утробе своје мајке (оно што данас називамо рођење царским резом). Иако је схватио да је осуђен на пропаст, Макбет наставља да се бори све док га Мацдуфф не убије и одсијече му главу. Малцолм, сада краљ Шкотске изјављује да је благонаклоних намјера према својој земљи и позива све да га виде окруњеног у граду Сцоне.^[2]

Језик и стил

Примјерак насловне странице Мацбетх-а из првог издања Фирст Фолио, објављен 1623. године.

Стил Wиллиама Схакеспеареа у "Мацбетху", према Харолду Блоому, обједињује дикцију, синтаксу и карактеризацију у партнерство између ријечи, лика и еволуирања његовог менталног стања из тренутка у тренутак. Схакеспеаре то ради кроз стилске промјене које одражавају не само менталне дегенерације Мацбетха и његове супруге, него и здравог разума њихових послушника. Схакеспеаров посебан стилски гениј је био тај да је кроз своје ликове одражавао не само развој из једног менталног стања у друго, већ да је са дикцијом и синтаксом наводио своју публику на размишљање. У том смислу, његове ријечи ментално нас носе са Мацбетхом што може бити начин на који Схакеспеаре придобија симпатије своје публике за шестоструког убицу: кроз снагу стила који је истовремено фигуративно богат и психички усклађен.^[3] Схакеспеаре користи доста слика у овој представи да би развио атмосферу, расположење, и ликове. Слике су јасно промишљене ради остваривања одређеног утиска на публику. Слике често проричу нешто у будућности. На примјер, слика крвавог ножа испред Макбета у другом чину најављује брутално хладнокрвно убиство које убрзо слиједи. Крв се понавља у сценама у овој позоришној представи да се означи кривица. Госпођа Макбет забринута што у сну неће моћи опрати крв са својих руку, јер се осјећа кривом за убиство. Слике суморног неба настављају да се појављују кроз представу приказујући недостатак реда и мира у краљевству. ^[4]

Ликови и њихова улога у представи

• Макбет, врховни заповиједник краљеве војске је трагична средишња личност у овој представи. У почетку лојалан и поштен човјек, његов морални пад као узрок убиства и издаје је прича о томе како амбиција може окаљати чак и најчистије душе. Вођен оданошћу краљу Данкану која бива поткопана "незадрживим амбицијама", доводи га до тога убија краља Данкана да осигура своју судбину. Човјек на крају ове представе је један којег бисмо једва могли и препознати од лојалног Макбета којег срећемо на почетку ове представе.
• Данкан, лојални, али наивни шкотски краљ. На почетку представе када је Данкан био издат од претходног заповиједника краљеве војске (Тхане од Цаwдор), он даје ову титулу вјерном Макбету који је осигурао краљеву побједу у борби против издајничког заповиједника краљеве војске. Иронично, краљ Данкан касније умире од мача поузданог Макбета, новог заповиједника краљеве војске. Његова смрт поставља тему нарушеног природног поретка на који касније у представи алудира старац.
• Банко, врховни заповиједник краљеве војске и одани пријатељ Макбета. Он је свједок почетног пророчанства које су најавиле три вјештице. Иако жељан да сазна своју судбину, Банко служи као друга могућност како човјек треба да се бави својом судбином. Макбет убија да би дошао до његове. Банко је суздржан и пушта судбину да иде властитим путем. Касније је убијен да се очува статус Макбета, али се он касније појављује као дух.
• Сејтон, ерл од Нортамберланда, врховни заповиједник енглеских трупа
• Госпођа Макбет, макбетова супруга. Њена амбиција је да се ријеши будућих макбетових такмаца за трон је несумњиво већа од самог Макбета. Она наговара Макбета да убије краља Данкана унаточ макбетовом оклијевању. Касније упркос привидном миру она постаје све више опсједнута крвљу на њеним рукама које нико други не може видјети. Ово представља студију очигледног лажног порицања човјекове савјести и осјећања.
• Три вјештице које су нам представљене у првој сцени представе, постављају Макбета на његов убилачки пут. Говоре му да ће он бити заповиједника краљеве војске, а касније и сам краљ. Касније кроз употребу три утваре оне предсказују његову пропаст. Симболички кроз оба подземље и мистику из 1500-их, они су синоним за тему зла у овој представи.
• Старац, иако споредни лик, он је важан због тематике друштвеног реда у представи.

Он нам говори о олујама у Шкотској током макбетове владавине. Ово представља природу која је поремећена због преране смрти краља Данкана наглашавајући идеју како је природа у равнотежи када земљом влада њен законити краљ. Важан лик на тему Макбета као примјера краљевске пропаганде.^[1]

(и други споредни ликови)

Макбет у популарној култури

• Макбет, нијеми филм снимљен 1916. године од стране америчког режисера Јохна Емерсона.^[5]
• Макбет, филм Орсона Wеллеса снимљен 1948. године.^[6]
• Макбет, филм режисера Паула Алмонда из 1961. године.^[7]
• Макбет, филм Романа Поланског у Плаyбоy продукцији снимљен 1971. године.^[8]
• Макбет, албум словеначке авантгардне музичке групе Лаибацх. Снимљен је 1987. године у хамбуршком позоришту "Деутсцхес Сцхауспиелхаус" и одсвиран је за вријеме саме представе.^[9]
• Макбет, ТВ адаптација из 2001. године, режисер Грегорy Доран.^[10]
• Макбет, аустралијски филм режисера Геоффреy Wригхта снимљен 2006. године.^[11]
• Макбет, филм режисера Јустина Курзела из 2015. године.^[12]

Повезано

• Отело
• Хамлет
• Краљ Лир