Melatonin
neurohormon koji regulira cikluse spavanja i buđenja From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Melatonin takođe hemijski poznat i kao N-acetil-5-methoksitriptamin, je hormon koji je normalno pronađen u većini životinja, uključujući i ljude, i neke druge žive organizme, kao što su alge. Nivoi u cirkulaciji variraju tokom dnevnog ciklusa, i melatononin je važan za regulaciju cirkadijskih ritmova nekoloiko bioloških funkcija. Mnogi biološki efekti melatonina idu preko aktivacije melatoninskih receptora, dok je za druge odgovorna njegova uloga prodirućeg i moćnog antioksidanta sa posebnom ulogom u zaštiti DNK jedra i mitohondrija.
Remove ads
Biosinteza
Kod viših životinja, uključujući ljude, melatonin se proizvodi u pinealocitima u pinelanoj žlezdi (koja se nalazi u mozgu, ali izvan krv-mozak barijere) i takođe u retini, sočivima, GI traktu i drugim tkivima. Najveći organ koji proizvodi melatonin je koža. U ćelijama kože je nađena sva mašinerija za sintezu melatonina kao i melatonin i njegov bioprodukt AFMK. Oba molekula se normalno sintetišu iz amino kiseline trptofana (preko sinteze serotonina). Serotonin se pretvara u melatonin pomoću enzima N-acetiltransferaze i 5-hidroksiindol-O-metiltransferaze.
Produkcija melatonina u pinelanoj žlezdi je pod uticajem suprahijazmatičkih jedra (SCN) hipotalamusa, koja primaju informaciju o dnevnim obrascima svetla i tame iz retine. SCN ritmičnost i produkcija melatonina su pod uticajem informacija o svetlosti koje putuju preko nedavno otkrivenog retinohipotalamičkog trakta (RHT).
Informacija o odnosu svetlosti i tame dolazi do SCN preko fotosenzitivnih retinalnih ganglijskih ćelija, unutrašnje fotosenzitivnih fotoreceptornih ćelija, koje se razlikuju od onih koji učestvuju u formiranju slike (to znači da su ove na svetlost osetljive ćelije treći tip ćelija u retini, pored čepića i štapića). Ove ćelije čine oko 2% retinalnih ganglijskih ćelija kod ljudi i eksprimiraju fotopigment melanopsin. Osetljivost melanopsina odgovara onoj od fotopigmenta zasnovanog na vitaminu A sa maksimumom osetljivosti oko 484 nm (plava svetlost). Ovi signalni fotoperiodi ulaze u cirkadijski ritam, i rezultirajuća produkcija specifičnih “tamom” i “svetlosti” indukovanih nervnih i endokrinih signala reguliše bihejvioralne i psihološke cirkadijske ritmove.
Melatonin mogu produkovati i niz drugih perifernih ćelija kao što su ćelije koštane srži, limfociti i epitelijalne ćelije. Obično je koncentracija melatonina u ovim ćelijama mnogo viša nego u krvi, ali izgleda da nije regulisana fotoperiodom.
Melatonin se sintetiše u nizu biljaka, kao što je pirinač, i ingestirani melatonin se pokazao sposobnim da dođe do melatoninskih veznih mesta u mozgu sisara i veže se za njih.
Remove ads
Historija
Melatonin je vezan za mehanizam kojim neke amfibije reptili menjaju boju kože i ta povezanost je dovela do otkrića ove supstance.[4][5] McCord i Allen su otkrili 1917. godine (J Exptl Zool, 1917) da ekstrakt pinealnih žlezda krava osvetljava kožu žabe.[6] Profesor dermatologije Aaron B. Lerner i saradnici sa Jejlskog univerziteta, nadajući se da je ova supstanca možda korisna u lečenju bolesti kože, su je izolovali i nazvali je hormon melatonin 1958.[7] Sredinom 70-tih godina Linč i saradnici su demonstrirali[8] da je produkcija melatonina podložna cirkadijanskom ritmu u ljudskim pinealnim žlezdama. Otkriće da je melatonin antioksidant je napravljeno 1993.[9] Otprilike u isto vreme, ovaj hormon je dobio mnogo publiciteta kao mogući tretman za mnoge bolesti.[10]
Remove ads
Povezano
- Ramelteon
- Agomelatin
- Tasimelteon
- Rizici i koristi od izlaganja suncu
Literatura
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads