Natrijum hidroksid

Natrijum-hidroksid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule NaOH.

Natrijum-hidroksid
IUPAC ime
Drugi nazivi	kaustična soda; kamena soda; živa soda
Identifikacija
CAS registarski broj	1310-73-2 Y
PubChem[1][2]	14798
ChemSpider[3]	14114 Y
UNII	55X04QC32I Y
EINECS broj	215-185-5
UN broj	1823
KEGG[4]	D01169
MeSH	Sodium+Hydroxide
ChEBI	32145
RTECS registarski broj toksičnosti	WB4900000
Gmelin Referenca	68430
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	NaOH
Molarna masa	39.9971 g/mol
Agregatno stanje	bela čvrsta supstanca
Gustina	2.1 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja	318 °C (591 K)
Tačka ključanja	1390 °C (1663 K)
Rastvorljivost u vodi	111 g/100 ml (20 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
NFPA 704	0 3 1
R-oznake	R35
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja: alkalni hidroksidi	litijum-hidroksid kalijum-hidroksid rubidijum-hidroksid cezijum-hidroksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Dobijanje

Kao hemikalija koja se veoma upotrebljava u industriji, proizvodi se u velikim količinama. Može se dobiti na više načina:

1. dejstvom natrijuma na vodu;
2. dejstvom krečnog mleka na rastvor natrijum-karbonata;
3. elektrolizom rastvora natrijum-hlorida.^[5]

Dobijanje dejstvom natrijuma na vodu

Za razliku od druge dve, ova metoda nema široku primenu u industriji, već služi za laboratorijsko dobijanje natrijum-hidroksida i to u malim količinama. Ovako dobijen natrijum-hidroksid je veoma čist.^[5]

Dobijanje dejstvom kalcijum-hidroksida

Kada se kuva smeša natrijum-karbonata i kalcijum-hidroksida, dobija se rastvoreni natrijum-hidroksid, dok se kalcijum-karbonat taloži:

${\displaystyle \mathrm {Na_{2}CO_{3}+Ca(OH)_{2}\longrightarrow 2\;NaOH+CaCO_{3}} }$

Ovaj proces se naziva kaustifikacija.^[5]

Dobijanje elektrolizom

Ovaj proces je najzastupljeniji. Prilikom elektrolize kuhinjske soli dešavaju se hemijske reakcije koje se mogu prikazati hemijskim jednačinama^[5]:

${\displaystyle \mathrm {NaCl\longrightarrow 2\;Na^{*}+Cl^{*}} }$

${\displaystyle \mathrm {2Na+2H_{2}O\longrightarrow 2\;NaOH+H_{2}} }$

${\displaystyle \mathrm {Cl^{*}+Cl^{*}\longrightarrow \;Cl_{2}} }$

Fizička i hemijska svojstva

To je bela kristalna supstanca koja brzo apsorbuje vlagu i ugljen-dioksid iz vazduha. U vodi se lako rastvara uz izdvajanje znatne količine toplote, ali se slabo rastvara u alkoholu. Vodeni rastvor je ljigav, korozivan i natrijum-hidroksid je u tom rastvoru veoma disociran što je sve svojstvo jake alkalije. U skladu sa tim, menja boju lakmusa u plavo, kao što menja boje i drugih indikatora, a sa kiselinama reaguje gradeći soli. Takođe reaguje i sa rastvorima metalnih soli, izuzev soli alkalnih metala, gradeći soli natrijuma, na primer:

${\displaystyle \mathrm {FeCl_{3}+3NaOH\longrightarrow \;Fe(OH)_{3}+3NaCl} }$

Sa tim da se u reakciji sa amon-solima oslobađa amonijak (gas), verovatno zbog nepostojanosti amon-hidroksida.^[5] Ukoliko se rastvor drži u stojnici sa brušenim staklenim zatvaračem, posle nekog vremena neće biti moguće otvoriti tu stojnicu jer supstanca lako vezuje ugljen-dioksid iz vazduha i pravi kristale na zatvaraču. Da bi se takva situacija sprečila, koriste se gumeni zatvarači, čija je fleksibilnost bolja.

Rastopljeni natrijum-hidroksid deluje na metale, sa tim da na nikl i srebro slabo deluje. Na primer:

${\displaystyle \mathrm {2NaOH+Zn\longrightarrow \;Na_{2}ZnO_{2}+H_{2}} }$

Deluje i na nemetale:

${\displaystyle \mathrm {3NaOH+4P+3H_{2}O\longrightarrow \;PH_{3}+3NaH_{2}PO_{2}} }$

Lako deluje i na staklo i porcelan, čak i njegov vodeni rastvor.^[5]

Upotreba

Ima višestruku upotrebu: za beljenje i bojenje, pri rafinaciji ulja, u proizvodnji sapuna, hartije, boja (alizarina na primer) i veštačke svile, za prečišćavanje boksita, a u obliku natron-kreča upotrebljava se u kvantitativnoj analizi za apsorpciju ugljen-dioksida.^[5] Koristi se u kombinaciji sa drugim hemikalijama za skidanje foto-laka pri kućnoj izradi štampanih ploča u elektronici, nakon što je ploča bila podvrgnuta UV osvetljavanju.^[6]